...Umro sam, ko zna koji put, i - oživeo. Jutros. Prve misli : ubodi žaoka. Odavde do Stambola, od moje postelje, radnog stola, do kraja Istoka : trag kopita; dejstvo Vlaške mađije. Video sam smrt. Video sam senku koja je prošla kroz vodu ne udavivši se. Ženama je dato da rađaju, ali one su povezane sa smrću zlom. Video sam majku koja je sahranila svoju ćerku u najboljoj mladosti, snazi. Video sam - groblje, nepregledno. Video sam vatru koja sve sagoreva. Video sam kako kopaju - rake. Što više uzimaju - više ostaje, što manje uzimaju - manje ostaje. Naslutio sam svoju, i mnoge druge sudbine. Smrti bi, ipak, smrtni ljudi trebalo da se boje. Svakom zlo čini, nikog se ne boji, svakom nad glavom stoji.
Ubodi žaoka. Kurtizana. Prigovori. Kučine. Otac. I sin. Rezignacija.Računica. Zlo ništa ne radi u pola. Vlaška mađija. Iako si mi sestra, pokri se! Kod kuma i sir je skup. Kurvar i kurva imali bi ćeif da budu svi ljudi takvi. Mrtvi živima oči otvaraju...Od sudbine se ne može uteći..
Miroslav Lukić:Posvećeno drvo : ZAVETINE 1 - 2
Ubodi žaoka. Kurtizana. Prigovori. Kučine. Otac. I sin. Rezignacija.Računica. Zlo ništa ne radi u pola. Vlaška mađija. Iako si mi sestra, pokri se! Kod kuma i sir je skup. Kurvar i kurva imali bi ćeif da budu svi ljudi takvi. Mrtvi živima oči otvaraju...Od sudbine se ne može uteći..
Miroslav Lukić:Posvećeno drvo : ZAVETINE 1 - 2
Beograd, Zavetine: Mobarov institut, 2002, 29. knj. Umetnosti mahagonija, str, 36
Нема коментара:
Постави коментар