.png)
ПРЕПОРУЧЕНИ ПРИЛОЗИ, који круже Српским сферама. Српски језик један од најбоље сачуваних архива, рудник чудесан...
СРПСКИ МАНИФЕСТ
🩵
🩷
Свеједно је да ли неко себе сматра великим или малим Србином, правим, неправим, првим, другим или најстаријим на свету. Сваки грађанин Србије кога занима шта ће му се догађати у будућности, морао би, пре тога, да зна шта му се дешавало у прошлости. Морао би да зна шта се Србима заиста десило у прошлости, а не оно чему су нас грчко - римски сатанисти и радикални комунисти вековима лажно учили. Није довољно само писати реч срБски по друштвеним мрежама. То ни једног Србина неће учинити срећнијим. Али, познавање сопствене историје свакако хоће. А део праве историје Србије изгледао је овако:
🤎
Сербани са некадашњег слатководног БЕЛОГ ЈЕЗЕРА, данашњег ЦРНОГ МОРА, кренули су, због поплаве библијских размера, у велику сеобу на четири стране света 5509. године пре нове ере. Због сербанског назива БЕЛО или арамејског ЛАБАН или ЛИБАН, све што је везано за Србе везано је за БЕЛУ боју и БЕЛУ светлост, јер она једина садржи СВЕ видљиве таласне дужине сунчевог спектра. Од сербанског БЕЛОГ језера, такозваног ПУПКА СВЕТА, потичу и називи за Бели град или Београд, Белгород, Бел Ер, Белорус, Бели Рас, Белу Цркву, Бели поток, Белу стену, Бели Дрим, Бели Манастир, као и сви остали називи са префиксом БЕЛ или БЕЛО. БЕЛИ голуб је и данас симбол мира и уздизања ка плавом Богу неба и универзума Нуну. Најзначајнија је и најпознатија српска фреска БЕЛИ анђео из Милешеве. Део Сербана који је због велике поплаве кренуо да се повлачи уз Дунав, спајао се на његовим обалама са домородачким, домицилним племенима, асимиловао их, доносећи напредну цивилизацију и почетно сербанско писмо у Винчу, Старчево и Лепенски Вир. Део Сербана који је кренуо уз Дњепар основао је на његовој левој обали утврђење БЕЛИ РАС, касније Стару Русију, данашњу источну Украјину. Делови древног племена Сербана који су кренули уз обале Дњестра и Дона расејавали су се кроз неколико миленијума по целом свету доносећи цивилизацију, обичаје и имена у Индију, Египат, Кину, Јапан, Европу... У Јужној Енглеској основали су кружно камено утврђење и назвали га БЕЛИ ЗИД или БЕЛИ КАМЕН, на набатејском арамејском ЛАБАН ПЕТРА, касније СОРАБСКА СТЕНА или скраћено СОРСТЕН. У енглеску историју ушао је под називом СТОУНХЕНЏ. Први град у Египту, све до времена Мојсија, основали су, такође, делови сербанског племена у расејању. Највећи град - утврђење и престоница старог Египта носила је сербански назив БЕЛЕ ЗИДИНЕ или на египатском ИНЕБ ХЕЏ, слично енглеском називу Стоун-хенџ. Грци су главни град старог Египта БЕЛЕ ЗИДИНЕ касније злонамерно назвали МЕМФИС, по бившем Богу Сунца МИТРИ МЕМФИСТУ или Мефистофелесу и његовој сатанској пирамиди. Утврђења исте такве структуре, баш као и грађевинска решења у египатском Мемфису, са опасујућим кружним или елипсоидним зидинама, понегде дугачким готово 33 километра, попут оних у КОРНЕШТИ ЈАРКУРИ, открили су сателитски снимци. На просторима Панонске низије, широм војвођанског Баната, Румуније, Србије и Мађарске постојале су готово идентичне сербанске мега грађевине: ЋЕТАТЕ ВЕКЕ, ОРОШХАЗ НАЂТАТАРШАНЦ, село САКУЛЕ, ИЂОШ, БАШАИД, ЦРЕПАЈА...
И сва индијска божанства имају сербански корен у својим називима. Буда, Вишна, Кришна, Нун... Индија је некада била место сербанског сабора, тако да се у време древних и звала САБИР или СОБИР. Руски СИБИР има исти корен. О сербанским коренима у Јапану и Кини истражите сами. Као и то због чега су хазарски глобалисти бацили "Дебелог човека" и "Малог дечака" баш на Хирошиму и Нагасаки. И не само то... Имена многих села и градова широм света вуку, такође, сербански пракорен. И да се неко не би заваравао - Сербани нису само Срби. Али су Срби, уз семитске Јевреје индијске номаде Роме и бедуине, остали најближи сербанском корену, језику, традицији и правери. Сербани и касније Протоарами једини су знали где се налазе две арамејске МАЛУЛЕ, два директна ПРОЛАЗА ка Богу. Један се налазио у Арам Дамаску, данашњој Сирији, 60 километара од главног града, у кланцу између планинских ланаца Либана и Антилибана и он више не постоји од 2013. године. Други, на Арамејским пољима, у Палестини и Израелу, између Рамале, Јерихона и Кокав Јакова, глобалисти још нису нашли. Због тога и копају, већ 20 година, стотине километара тунела испод Газе и пустиње.
Друга малула или пролаз, који глобализам покушава да нађе и уништи, налази се у пустињској пећини од БЕЛОГ кречњака, у којој се заиста родио Исус, далеко од Витлејема. Можда ће једног дана сатанизам пронаћи и право место Исусовог рођења и други арамејски директни малулу ка Богу. Можда.
Али, шта ако постоји још један пролаз? Трећи. Шта је са њим? Ако и постоји, глобализам га никада неће наћи, јер му недостаје кључни део Јовановог Открића. И због тога елитни глобалисти никада неће постати Илуминати, осим у ништавном самоназиву. Елитни хазарски квази Илуминати остаће вечито Људи у ЦРНОМ. Остаће бескрупулозна масонска секта и војска палих ЦРНИХ анђела у непрестаном трагању за БЕЛОМ светлошћу и БЕЛИМ светлосним кристалом моћи, сербанским Светим Гралом јадаритом. Библија је записала у Јовановом Открићу или Откровењу, кључну цивилизацијску реченицу - КО ИМА УМ, НЕКА ИЗРАЧУНА САМ. Дакле, симболику чињеница које сам износио у јавност последњих шест година, похватаће, на жалост, само паметни. Они други, који се баве искључиво мојим крајње небитним ликом и именом, уместо садржајем мојих текстова, разумеће ме тек када будем заборављен. За неке, вероватно, прекасно.
Васко Васовић
04. 04. 2020.
🩵
🩷Свеједно је да ли неко себе сматра великим или малим Србином, правим, неправим, првим, другим или најстаријим на свету. Сваки грађанин Србије кога занима шта ће му се догађати у будућности, морао би, пре тога, да зна шта му се дешавало у прошлости. Морао би да зна шта се Србима заиста десило у прошлости, а не оно чему су нас грчко - римски сатанисти и радикални комунисти вековима лажно учили. Није довољно само писати реч срБски по друштвеним мрежама. То ни једног Србина неће учинити срећнијим. Али, познавање сопствене историје свакако хоће. А део праве историје Србије изгледао је овако:
🤎Сербани са некадашњег слатководног БЕЛОГ ЈЕЗЕРА, данашњег ЦРНОГ МОРА, кренули су, због поплаве библијских размера, у велику сеобу на четири стране света 5509. године пре нове ере. Због сербанског назива БЕЛО или арамејског ЛАБАН или ЛИБАН, све што је везано за Србе везано је за БЕЛУ боју и БЕЛУ светлост, јер она једина садржи СВЕ видљиве таласне дужине сунчевог спектра. Од сербанског БЕЛОГ језера, такозваног ПУПКА СВЕТА, потичу и називи за Бели град или Београд, Белгород, Бел Ер, Белорус, Бели Рас, Белу Цркву, Бели поток, Белу стену, Бели Дрим, Бели Манастир, као и сви остали називи са префиксом БЕЛ или БЕЛО. БЕЛИ голуб је и данас симбол мира и уздизања ка плавом Богу неба и универзума Нуну. Најзначајнија је и најпознатија српска фреска БЕЛИ анђео из Милешеве. Део Сербана који је због велике поплаве кренуо да се повлачи уз Дунав, спајао се на његовим обалама са домородачким, домицилним племенима, асимиловао их, доносећи напредну цивилизацију и почетно сербанско писмо у Винчу, Старчево и Лепенски Вир. Део Сербана који је кренуо уз Дњепар основао је на његовој левој обали утврђење БЕЛИ РАС, касније Стару Русију, данашњу источну Украјину. Делови древног племена Сербана који су кренули уз обале Дњестра и Дона расејавали су се кроз неколико миленијума по целом свету доносећи цивилизацију, обичаје и имена у Индију, Египат, Кину, Јапан, Европу... У Јужној Енглеској основали су кружно камено утврђење и назвали га БЕЛИ ЗИД или БЕЛИ КАМЕН, на набатејском арамејском ЛАБАН ПЕТРА, касније СОРАБСКА СТЕНА или скраћено СОРСТЕН. У енглеску историју ушао је под називом СТОУНХЕНЏ. Први град у Египту, све до времена Мојсија, основали су, такође, делови сербанског племена у расејању. Највећи град - утврђење и престоница старог Египта носила је сербански назив БЕЛЕ ЗИДИНЕ или на египатском ИНЕБ ХЕЏ, слично енглеском називу Стоун-хенџ. Грци су главни град старог Египта БЕЛЕ ЗИДИНЕ касније злонамерно назвали МЕМФИС, по бившем Богу Сунца МИТРИ МЕМФИСТУ или Мефистофелесу и његовој сатанској пирамиди. Утврђења исте такве структуре, баш као и грађевинска решења у египатском Мемфису, са опасујућим кружним или елипсоидним зидинама, понегде дугачким готово 33 километра, попут оних у КОРНЕШТИ ЈАРКУРИ, открили су сателитски снимци. На просторима Панонске низије, широм војвођанског Баната, Румуније, Србије и Мађарске постојале су готово идентичне сербанске мега грађевине: ЋЕТАТЕ ВЕКЕ, ОРОШХАЗ НАЂТАТАРШАНЦ, село САКУЛЕ, ИЂОШ, БАШАИД, ЦРЕПАЈА...
И сва индијска божанства имају сербански корен у својим називима. Буда, Вишна, Кришна, Нун... Индија је некада била место сербанског сабора, тако да се у време древних и звала САБИР или СОБИР. Руски СИБИР има исти корен. О сербанским коренима у Јапану и Кини истражите сами. Као и то због чега су хазарски глобалисти бацили "Дебелог човека" и "Малог дечака" баш на Хирошиму и Нагасаки. И не само то... Имена многих села и градова широм света вуку, такође, сербански пракорен. И да се неко не би заваравао - Сербани нису само Срби. Али су Срби, уз семитске Јевреје индијске номаде Роме и бедуине, остали најближи сербанском корену, језику, традицији и правери. Сербани и касније Протоарами једини су знали где се налазе две арамејске МАЛУЛЕ, два директна ПРОЛАЗА ка Богу. Један се налазио у Арам Дамаску, данашњој Сирији, 60 километара од главног града, у кланцу између планинских ланаца Либана и Антилибана и он више не постоји од 2013. године. Други, на Арамејским пољима, у Палестини и Израелу, између Рамале, Јерихона и Кокав Јакова, глобалисти још нису нашли. Због тога и копају, већ 20 година, стотине километара тунела испод Газе и пустиње.
Друга малула или пролаз, који глобализам покушава да нађе и уништи, налази се у пустињској пећини од БЕЛОГ кречњака, у којој се заиста родио Исус, далеко од Витлејема. Можда ће једног дана сатанизам пронаћи и право место Исусовог рођења и други арамејски директни малулу ка Богу. Можда.
Али, шта ако постоји још један пролаз? Трећи. Шта је са њим? Ако и постоји, глобализам га никада неће наћи, јер му недостаје кључни део Јовановог Открића. И због тога елитни глобалисти никада неће постати Илуминати, осим у ништавном самоназиву. Елитни хазарски квази Илуминати остаће вечито Људи у ЦРНОМ. Остаће бескрупулозна масонска секта и војска палих ЦРНИХ анђела у непрестаном трагању за БЕЛОМ светлошћу и БЕЛИМ светлосним кристалом моћи, сербанским Светим Гралом јадаритом. Библија је записала у Јовановом Открићу или Откровењу, кључну цивилизацијску реченицу - КО ИМА УМ, НЕКА ИЗРАЧУНА САМ. Дакле, симболику чињеница које сам износио у јавност последњих шест година, похватаће, на жалост, само паметни. Они други, који се баве искључиво мојим крајње небитним ликом и именом, уместо садржајем мојих текстова, разумеће ме тек када будем заборављен. За неке, вероватно, прекасно.
Васко Васовић
04. 04. 2020.
Данас
у 11.03 објавила сам нови видео ПСНДС. Пред крај видеа гледаоцима је
препоручено да погледају филм ''Zeitgeist - moving forward'' + addendum,
чак и пар пута погледати.
Зашто ово пишем?
Серијал филмова започео је Амер Питер Џозеф лик који је уместо побуњеничког отвореног антиглобализма решио да сликом и тоном покаже у каквом свету живимо већ хиљадама година. И пре филма који се препоручује снимио је импозантан Zeitgeist серијал дугометражних документараца по сегментима видова окупације човечанства од када оно постоји. Гледала сам их све остајући нема пред стварном стварношћу коју живимо у лажима и обмани. У препорученом филму све то је синтетизовано у један подужи документарац који се гледа под 1. с неверицом, 2. да гледалац провери шта је видео, 3. да с х в а т и, и 4. да узме свој живот у своје руке јер је то једина суштина опстанка.
Својим пратиоцима и свима који хоће да ж и в е а не да животаре ''чекајући Годоа'' да реши шта решити треба прилажем:
- ко је Питер Џозеф - https://bs.allreadable.com/90303Ol
- шта је Zeitgeist покрет - https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Cajtgajst_(pokret)
- документарац који детаљно црта ко смо, зашто смо, где идемо а где ТРЕБА да идемо да би смо ОПСТАЛИ/оправдали јесмо ли или нисмо #Творчева честица на Земљи - https://www.youtube.com/watch?v=nm4ZHn6sIYU
Зашто ово пишем?
Серијал филмова започео је Амер Питер Џозеф лик који је уместо побуњеничког отвореног антиглобализма решио да сликом и тоном покаже у каквом свету живимо већ хиљадама година. И пре филма који се препоручује снимио је импозантан Zeitgeist серијал дугометражних документараца по сегментима видова окупације човечанства од када оно постоји. Гледала сам их све остајући нема пред стварном стварношћу коју живимо у лажима и обмани. У препорученом филму све то је синтетизовано у један подужи документарац који се гледа под 1. с неверицом, 2. да гледалац провери шта је видео, 3. да с х в а т и, и 4. да узме свој живот у своје руке јер је то једина суштина опстанка.
Својим пратиоцима и свима који хоће да ж и в е а не да животаре ''чекајући Годоа'' да реши шта решити треба прилажем:
- ко је Питер Џозеф - https://bs.allreadable.com/90303Ol
- шта је Zeitgeist покрет - https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Cajtgajst_(pokret)
- документарац који детаљно црта ко смо, зашто смо, где идемо а где ТРЕБА да идемо да би смо ОПСТАЛИ/оправдали јесмо ли или нисмо #Творчева честица на Земљи - https://www.youtube.com/watch?v=nm4ZHn6sIYU
7 people reacted
Show shared copies
121
Градски Мангуп@gradski_mngp88
“Српска мајка”која је приказана на ратној фотографији Жоржа Скригина највећи је симбол страдања и историје нашега народа.
Иза ове фотографије крије се тешка и трагична прича.
Мајка Милица Тепић са својим сином Бранком на леђима и кћерком Милицом бежи од разјарене усташке силе. Њен муж Бранко је убијен. Кућа и имање спаљени. Остала је само она и двоје нејаке деце. Три године после рата умрла је од туге.
Та прича о српској мајци поновљена је још стотину и стотину пута. Није било тог рата у којем српска мајка највећи симбол чистоте, пожртвовања и љубави није страдала. Смерна, љубазна и никада осветољубива она је обасјавала светло новога пута и боље будућности.
Изузев највеће љубави своје деце она никада није била похваљена, награђена, стављена на пиједестал славе.
То су били неки други. Не би она то ни хтела.
“Српска мајка”која је приказана на ратној фотографији Жоржа Скригина највећи је симбол страдања и историје нашега народа.
Иза ове фотографије крије се тешка и трагична прича.
Мајка Милица Тепић са својим сином Бранком на леђима и кћерком Милицом бежи од разјарене усташке силе. Њен муж Бранко је убијен. Кућа и имање спаљени. Остала је само она и двоје нејаке деце. Три године после рата умрла је од туге.
Та прича о српској мајци поновљена је још стотину и стотину пута. Није било тог рата у којем српска мајка највећи симбол чистоте, пожртвовања и љубави није страдала. Смерна, љубазна и никада осветољубива она је обасјавала светло новога пута и боље будућности.
Изузев највеће љубави своје деце она никада није била похваљена, награђена, стављена на пиједестал славе.
То су били неки други. Не би она то ни хтела.
...................>>>>>>
