ИЗМЕЂУ: ЛеЗ 0017858

Између ове две стабљике, из дана у ноћ, из ноћи у дан смењују се плима и осека као на приобаљу Северног мора (шира околина Гетеборга, посебно Варберг, 2018-2020) ), и живот минули, обасјан титрањем шведских језера, и тугом једног тамошњег гробља и урни са пепелом, где је можда и Твоја урна?... (БАБА ГРОЗДИН о р м а н)

Приказивање постова са ознаком ЛеЗ 0017858. Прикажи све постове

субота, 8. фебруар 2020.

Gajenje djumbira-prosto k'o pasulj

Пријавите се на: Коментари (Atom)

ПАС КРАЈПУТАШ / Чеслав Милош

ПАС КРАЈ ПУТАШ Кренуо сам на упознавање своје земље двопрежним колима, с великом залихом хране и лименом кофом која је тандркала отпо зади. Кофа ми је потребна да напојим коње. Упознавао сам брдо вите и шумовите срезове, онда прашуме, у којима се с кровова кућа дижу колутови дима, као да нешто гори. То је зато што су кровињаре без димњака. Или, путовао сам пољским и језерским пределима. Ка ко је само занимљиво напредовати, попуштати кајасе, и чекати док се полако, иза дрвећа у долини, не појави село или парк и у њему белина племићке куће. И одмах нас је лавежом дочекивао псић, ревностан у вршењу своје обавезе. Био је то почетак века, сада је крај. Разми шљао сам, не само о људима који су живели тамо, већ и о поколењи- ма паса који су их пратили у њиховим свакодневним трчкарањима, а једном, ни сам не знам зашто, вероватно у сну, у зору, појавио се тај смешан и нежан назив: „пас крајпуташ".