петак, 14. октобар 2011.

Из БЕЛЕЖНИЦА / Бела Тукадруз


 Посвећено мојој покојној мајци Наталији Лукић (1932 - 2002)

... Године послератне. Била жива Јела Буњевчева. Кад ми се родио први син, дошла на повојницу, много лепу капицу јој сашила Зора Кодина, шнајдерка. Без те Јеле нисмо могли да живимо; није нам  ништа  помагала; дође и седи код нас, дође и прича, прича... (Била је беда неописана, послератна; глад; неимаштина.)

            Исто тако и покојна ЉУБИЦА СУЗИНА, сирота, како је Бог дао, нема ни сукњу, ни поле (све на њој подрпано, поцепано).              - Бта Станко, еј, бта Станко! - тако звала мог свекра.
            - Шта је?              - Момир Џелутан, орали смо за кукуруз, куво пасуљ и сланину!              Каква је то  сланина?              - Бта Станко, није мало сладак онај пасуљ и она сланина! Е, па нисмо могли да се најемо!...              - Шта причаш?! Ко једе сада суву сланину? Мора да је била пуна мољаца!...              - Бта Станко, још ти не знаш! Ниси пробо!

            И посвађају се око Момирове сланине... А ја и Јана Цулетова и Љуба Сузина изишле смо, гор на Раскрсницу, да беремо кукуруз. Имале тамо гор многе њиве, прдољине, пусте остале!...А муж ми био на војној вежби... Ива Цуле почео да прави кућу, а нема од чега да је направи.  Нема грађу, нема прозоре, нема врата; нема запрегу

петак, 9. септембар 2011.

МОЛИТВА ЗА СРПСКИ НАРОД


Знак препознавања;Прозори Заветина




Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене. 

Ако не спасеш народ Твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.

Услиши, Господе, молитву праведника Твојих Саве и Немање, те грешни народ спаси Твој, иако је грешан.

Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоклетника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе, а не од људи. 

Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе. Господе, изнеможе народ Твој од чекања.

Сва се земља покри труповима верних Твојих, не можемо да копамо, а да мотика не звекне о кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим.

Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље.

Смилуј се, Господе и спаси народ свој, са мном или без мене.

Амин.

Владика Николај Велимировић

среда, 24. август 2011.

Драгослав Срејовић као догађај / Петар Милосављевић

Несумњиви знак препознавања
Релационизам артефаката Лепенског Вира; одломак


Логос као однос елемената станишта



Прва Срејовићева скица, она која представља урбану целину Лепенског Вира, показује неколико особина које се тичу логоса. Ово су Срејовићеви налази:
а) Насеље Лепенског Вира, представљено на слици, показује да је у његовом уређењу вођено рачуна о правцима комуникације. То су оне изукрштане "улице" чије је правце Срејовић означио стрелицама.
б) Сва станишта су била окренута Дунаву,
в) Сва станишта су била окренута ка сунцу.
Све ово што смо рекли потврђује да је било логоса (у значењу реда) у односу човека према околини и према свету у којем живи, као и према другом човеку.
Сличне односе показује и друга овде пренета Срејовићева скица. Она показује да је у трапезоидном облику станишта садржана и симетрија (два дела станишта су на симетричан начин истоветна). Такође, она показује и да је у градњи бочних линија станишта поштована и пропорција: једна и по дуж чини ту као и другу бочну линију........


Видети вишеhttps://sites.google.com/site/zavetinegalerija/

понедељак, 28. фебруар 2011.

Брњичка река...

Брњичка река, водопад
Брњичка река представља и највећи водоток у оквиру Националног парка. Ту је и насеље Раковица са десетак салаша које цивилизација једва да је дотакла. Старих салаша има и на Црном врху (624 мнв), одакле се пружа предиван поглед на Национални парк, Дунав и Румунију, и један је од најлепших видиковаца овог краја. Овде је и пећина Гаура Веи (Велика рупа), једна од ретких у овом делу парка која представља изазов за авантуристе.


     Видети више:http://www.golubac.rs/sr/obilasci.php

среда, 9. фебруар 2011.

Академија алхемије ( у оснивању)


Академија алхемије
у оснивању

Према миту, Академ, атински херој, Диоскурима је показао, где је Тезеј сакрио њихову сестру, Хелену. Почетком четвртог века п. н. е.  Платон је своју филозофску школу – једну од бројних потоњих академија, основао у гају посвећеном Академу. Настава у Платоновој академији обухватала је поред филозофије, математику, астрономију и природне науке. Деловање Платонове академије имало је пет раздобља: Старија академија (платонистичко-питагорејска), Средња академија (школа грчког филозофа Аркесилаја), Нова академија (школа филозофа Карнеадеса), и  четврта и пета (еклектичке академије, Филон и Антиох).
Цар Јустинијан I, укинуо ју је као паганску установу 529. године, после хиљаду година постојања.
Академије су оснивали мецене, у античко доба, да окупљају научнике, књижевнике и уметнике, у Александрији. У  средњев веку академије су осниване спорадично и углавном на дворовима. Палатинска академија у Ахену на двору Карла Великог, академија у Палерму на двору Фридриха  I I, у доба хуманизма и ренесансе, у Италији, академије су се шириле као филозофске академије и оне које се баве проучавањем народног језика и народне књижевности.
Академија алхемије је чедо српског ренесанса, који је у извесном засенку скоро читав минули век. Та Академија није ни Француска академија у Паризу, ни Енглеско краљевско друштво у Лондону, ни Руска царска академија у Петрограду, ни Српска академија наука и уметности у Београду.
Изгледа да је као могућност  обелодањена пре дванаестак година, у  једном позамашном зборнику, штампаном као библиофилско издање. Реч је о Алманаху за живу традицију, књижевност и алхемију, I, Београд: Заветине, 1998, 462 стр.; 30 цм. И о уводном тексту, Алманах алхемичара, штампаном на стр. 3-7......



Видети више:

петак, 4. фебруар 2011.

Иницијатива за оснивање АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ


 У  оснивању

Знак препознавања
ЗАВЕТИНЕ су пре непуних 11 година покушале да оснују Књижевно друштво ЗАВЕТИНЕ Плус ултра, које би, поред осталог, потпомогло "очување и ширење живе традиције, књижевности и алхемије, антропологије, упоредне религије, старог и новобалканског наслеђа, општекорисног за све слојеве српског народа и човечанства, исконске културе, националне и светске " 

ЗАВЕТИНА Непозната Србија

ЗАВЕТИНА Непозната Србија
tumblir

Вредновање.Сазвежђе ЗАВЕТИНА