ПАС КРАЈПУТАШ / Чеслав Милош

ПАС КРАЈПУТАШ / Чеслав Милош
ПАС КРАЈ ПУТАШ Кренуо сам на упознавање своје земље двопрежним колима, с великом залихом хране и лименом кофом која је тандркала отпо­ зади. Кофа ми је потребна да напојим коње. Упознавао сам брдо­ вите и шумовите срезове, онда прашуме, у којима се с кровова кућа дижу колутови дима, као да нешто гори. То је зато што су кровињаре без димњака. Или, путовао сам пољским и језерским пределима. Ка­ ко је само занимљиво напредовати, попуштати кајасе, и чекати док се полако, иза дрвећа у долини, не појави село или парк и у њему белина племићке куће. И одмах нас је лавежом дочекивао псић, ревностан у вршењу своје обавезе. Био је то почетак века, сада је крај. Разми­ шљао сам, не само о људима који су живели тамо, већ и о поколењи- ма паса који су их пратили у њиховим свакодневним трчкарањима, а једном, ни сам не знам зашто, вероватно у сну, у зору, појавио се тај смешан и нежан назив: „пас крајпуташ".

недеља, 02. април 2017.

ДУБРАВЕ / Белатукатруз (07)

                                   
                                                 Из мојих Бележница

ДУБРАВЕ. -  Поподне нисам могао да читам ( меланхолија је толико нарасла да је постало неиздрживо). Предложио сам мојој млађој Браћи - Аци и Миши  - да идемо у бербу печурака. - Где? повикали су радосно. - У Дубраве!
То је благо брдовито горје уз Пек на југоистоку мишљеновачког атара под горуновима и церовима, багремарима, ливадама, воћњацима.
Под Страном (Голастраном) потески пут одваја се,  кривудајући у подножју брегова не баш  самом обалом Пека, и као да се иде кроз тепих и тунел од сенки. Ту и тамо испод старих багремова и са једне и са друге стране пута,по барама на путу плове жабци као сунцокретов цвет жутих трбушчића раскречених задњих батака. То што лети понекад изнад наших глава, нису вране, него веверице.
Тамо иза Шкембарског салаша на почетку великог забрана покрај Пека, где се пут сасвим приближава обали реке, надвили су се над пут столетни бегремови (по којима се веру веверице), одваја се узбрдо један пут под углом од најмање 60 степени, избраздан вододеринама и покривен лањским лишћем, a један поточић (на чијим стрмим обалама расту дрен и лескови прутови   - Калајџијски поток -  стропоштава се у Пек. На оној другој северној обали Пека подигао се висок бели спруд и низ њега отрча крупан дивљи зец, јарутан.
Пут нас је водио неко време кроз сеновите пределе, а онда су се крошње багремова и јова размакле и пред нама се отвори Влашко Поље - неколико хектара густо засађених и израслих кукуруза, преко којих се види  тамо узводно уз Пек према Сени -  Шљункара, пешчана брда која су товарили у зарђале теретне вагоне и преко железничке станице Звижд возили према градовима и стовариштима у даљини..

      = извор:  (необјављене) БЕЛЕШКЕ 16 август - 1. септембар 1973, Мишљеновац   



недеља, 27. новембар 2016.

СВЕЖИНА КИШЕ КОЈА ЈЕ ПРОБИЛА ЗОРУ, НА КРИШКУ ЛУБЕНИЦЕ МИРИШЕ.... / Белатукадруз



СВЕЖИНА КИШЕ КОЈА ЈЕ ПРОБИЛА ЗОРУ, НА КРИШКУ ЛУБЕНИЦЕ МИРИШЕ.
ЗАКОПАНО БЛАГО'*

Нек'  се укрчка у уљу
И соку поврћа
Ребро вепра.

Пиште пилићи.

Брегунице ткају,
Модар ко шајак, ћилим,
Негде у близини.

Крушка је медена,
Црвљива и слатка.

Миришу  коњски босиљак
И пелен.

Паун  у раму
Прозора.

Шимшир вечан
И зелен.

Видео сам
У тишини
Лице мајчино.

Мртви су бољи водичи**
Од живих водича мечака!



__________________ 

     *.... Субота, 27.  јули 2002. Мишљеновац. 7: 30 ч.  Малопре устао. Олуја ме пробудила. Киша. Киша је „пробила зору“. Сањао сам нејасне снове. –Одломак из „Свеске без броја“...  Записано неколико недеља после смрти наше мајчице Наталије...

**   У  десном углу свеске преписано је  дванаестак редова из СУРЕ LXXXVI:
        Тако ми неба и Данице! –
А знаш ли ти шта је Даница? –
Звијезда блистава!
Нема човјека над којим неко не бдије.
Нек човјек погледа од чега је створен!
Створен је од текућине која се избаци,
Која између кичме и груди излази,
И Он је заиста кадар да га поново створи
Онога Дана  када буду испитиване савјести,
Када човјек ни снаге ни браниоца неће имати...
Рукопис  је, наравно мој, али – слагао бих  ако бих потврдио  да данас знам зашто сам то записао. Сећам се:и онда сам био тужан, и данас сам, можда, још тужнији.  Смрт и љубав су много близу.  Човек умире са онима који су умрли. И поново се заборављајући рађа. И живи други живот. И опет умире. И опет се рађа. Зашто се мени чини да је живот један и недељив, непоновљив? Зар нисам сретао жене које имају девет душа и живе свој седми живот?  А у којем сам животу ја сада? Зна ли ко? Знају ли живи? Или  ту тајну чувају сенке мртвих?

– 27. Новембра 2016.

ЗАВЕТИНА Непозната Србија

ЗАВЕТИНА Непозната Србија
tumblir

Вредновање.Сазвежђе ЗАВЕТИНА