ДНЕВНИК ПРЕВИРАЊА

 

Превире вино

Датум постављања: 11.октобар .2020. 22.52.24

Превире вино од црвеног и белог грожђа. Више је ове године (2020) родило бело (тамњаника, бела тела), него црно (липарија, румунка, и др.)

Промешам комину кад се пробудим и пре него што одем на спавање. Два пута дневно.

Комина се издигне: подигне је вино које превире. Промешам комину и суочим се са пеном. Гледао сам као дете од десетак година, како једна од наших баба (прабаба Џана, умрла  седамдесетих минулог века) захвата ту пену из комине, и користи је као квасац, кад меси хлеб. Како је тај хлеб био укусан (погача, или хлеб замешен у тепсији)...

Могао бих и сам да испробам то, да замесим брашно са пеном из комине. Али, смедеревац још не потпаљујем; чекамо мајстора, да нешто поправи...

Онда чекамо и купце да однесу дрва и наручимо нов ПВЦ прозор у великој соби у којој ћу убудуће спавати (патосана је, очуван је дрвени под. Скинуо сам тапете, а брат ми је помогао да изнесемо и све ствари из те собе, ормане и кревете, фотеље и друго), и да, између собе и трпезарије, поставимо нова врата, на месту где су била стара, и где је зид зазидан. Посао се развукао; али срећна је околност да је брат узео годишњи одмор, да довршимо оно што смо започели у Великој магази. Изгледа да смо промашени мајстори зидари, малтерџије... Сеоска деца свашта науче...

Увек је тако било, и док се зидала ова кућерина пре више од пола века; ништа није могло да се заврши одједном, него се све развлачило, понекад и годинама. Годинама смо живели у помоћној згради, коју је саградио пре рата наш покојни Деда (Станко).

О тако, док превире вино, ја скупљам крушке лимунке, за крушковачу. Два дана смо стругали огрев за случај да останем и презимим овде сам, тј. не баш сасвим сам - са мачком - назовимо га Паша, или Жућа, кога је Бр. нашла на нашем буњишту где су се окупљале гладне мачке, и Бр. му је одмах купила кафез, почела да га храни; растао је пред нашим очима, и говорила је да ћемо га шприцати пре него што се вратимо у Шведску, али је корона, или велика светска пландемија (лаж) све покварила, и тако смо мачак и ја остали у Србији. Овде, где сам рођен. Не слажемо се баш најбоље, али свуда ме по обе авлије прати, мота ми се око ногу, и већ ми дозвољава да га голицам по трбуху (знак да има поверења у мене). Бр. је намеравала да га у Шведској ушкопи, стерилизује, што је без везе, по мени, али Бог је удесио другачије. Бр. га је размазила, па се понекад залети на мене, кад му не посвећујем довољно пажње, као што скаче на туђе мачке. Видео сам да има мајку, која га тренира и учи како да се брани испред наше Велике магазе, али видео сам је и у улози гладнице која мачету које је напустила, тј. оставила на буњишту поједе храну... Живот је међу живттињама суров...

Али постаје још суровији и међу људима...

Нека нам је Бог у помоћи!