четвртак, 4. јун 2015.

ЂЕРЂЕЛИН (извод)

(.....)
Тип села.
Село је збијено и доста ушорено. Ушорење је вршено поред друмова, који кроз ово насеље пролазе, од Милутовца за Обреж и од манастира Каленића у Варварин. Између кућа је просечна удаљеност од 15 до 30 метара. Село се дели на четири ма(х)але, које су: Кнежевицка и Грабовачка Мала – на левој страни реке – који дели друм Бачина-Обреж а на десној страни реке су Бањска и Доња или Главичицка Мала.
У селу је 350 кућа и 625 пореских глава.
Име насељу.
За име села народно предање каже да је од бачија, које су ту некада биле. За те бачије једни веле да су биле сељака из старог села Грабовца док други кажу да су бачије биле у власништву сељака из околних села, који су се ту после доселили.
Старине у селу.
Приповеда се да је у месту Ђерђелину некада била варош, звана Ђерђелин. Та се варош простирала од запада ка истоку, од данашњег Ђерђелине до Грабовца, места у равници, где је некада било старо село Грабовац, или се варош простирала од данашње ђерђелинске до грабовачке чесме. Захватала је целу равниоцу Грабовац и страну данашњег Ђерђелина. Дућани су, како се прича, у тој вароши били толико чести, да је мачка могла по крововима прећи с краја на крај вароши. У Ђерђелини и данас има зиданих бунара за које кажу да су из тог времена. Затим, постоје зидине од некаква градића, које се једва познају.
У Грабовцу постоји нека развалина за коју се прича да је од бање, која је ту била. До бање је стара чесма а одмах до ње развалине за коју се држи да је од цркве.
Близу ове црквине је место Товарњача, где су се товариле и растоваривале камиле, које су доносиле робу граду Ђерђелину и односиле оно што је било за одношење.
У Ђерђелину и околини и данас се проналазе стари римски новци, старе мамузе, косе, мотике и друге гвоздене и бронзане ствари. Још народно предање каже да је из народних песама познати Ђерђелев Алија је био из овога града, као и да су овај град засновали Турци.
На источној страни Бачине, одмах на крају села, нађене су хумке и у овима урне са пепелом. Ове урне су у облику великих лончарских ћупова, само су мног боље глеђосане. Скоро у свакој урни, осим пепела, нађе се и по која друга ствар; као нож, бритва, гривна, минђуша, ђинђува и др.
На северној страни бачине постоји неко старо гробље, које се зове Чивутско гробље, где су покопани неки Чивути, који су ту изгинули. У близина овог гробља постоје два запуштена и забатаљена бунара о којима се ништа не зна, а до њих је нека развалина, за коју се тврди да је била црква.
Пре неколико година у атару овог места ископан је један печат на коме пише на турском „суд општине бачинске“ а код основне школа пронађена је нека стара икона.
У дну села, идући Варварину постоји неколико старих брестова за које се прича да их је ту посадио Цар лазар. Он је, веле, имао ту негде гумно где је вр’о пшеницу, па је једном приликом дошао да посети раднике. Како је била велика врућина, то су се од сунчаних зрака у путу био заклонио једном брестово гранчицом, коју је посло поб’о у земљу. Та се грана примила и од ње порастао велики брест а поред овога изникло их је још неколико.
Постанак села и порекло становника.
Старо село је било југоисточно од садашњег, код Појила или Кнежевих Воденица на Калинићској Реци и звало се Грабовац, као што се то место тако зове, или Габровац. Разлог због чега су се одавде преселили није познат. Зна се само да су се последњи иселили Грабовци, који су заузели Грабовачку Малу и садашњем селу. Њих је тамо било остало 10 кућа, те су сами и са стоком чинили штету Бачинцима, због чега их ои туже, те их власт натера да се преселе у Бачину. Ово се деслио пре 70-80 година а матица старог села, по свој прилици, биће да је пресељена пре 130 до 150 година.
Мита Петровић помиње као засебно село и Бачинске Воденице или само Воденице са 3 куће. То је село, по причању, било на Калинићској реци, између Бачине и Варварина. Ту је било 6 кућа од једне породице. Када једном неки од њих учини неку кривицу, побеже у Ражањ а кнез Милета Радојковић остале пресели у Бачину а сам узме воденице, те се то место назива Кнежеве Воденице.   (....)
          = извор: Порекло

Нема коментара:

ЗАВЕТИНА Непозната Србија

ЗАВЕТИНА Непозната Србија
tumblir

Вредновање.Сазвежђе ЗАВЕТИНА