Jedan Divan Dan u Selu Rudinje-Stara planina

ПАС КРАЈПУТАШ / Чеслав Милош

ПАС КРАЈ ПУТАШ Кренуо сам на упознавање своје земље двопрежним колима, с великом залихом хране и лименом кофом која је тандркала отпо зади. Кофа ми је потребна да напојим коње. Упознавао сам брдо вите и шумовите срезове, онда прашуме, у којима се с кровова кућа дижу колутови дима, као да нешто гори. То је зато што су кровињаре без димњака. Или, путовао сам пољским и језерским пределима. Ка ко је само занимљиво напредовати, попуштати кајасе, и чекати док се полако, иза дрвећа у долини, не појави село или парк и у њему белина племићке куће. И одмах нас је лавежом дочекивао псић, ревностан у вршењу своје обавезе. Био је то почетак века, сада је крај. Разми шљао сам, не само о људима који су живели тамо, већ и о поколењи- ма паса који су их пратили у њиховим свакодневним трчкарањима, а једном, ни сам не знам зашто, вероватно у сну, у зору, појавио се тај смешан и нежан назив: „пас крајпуташ".

Укупно приказа странице

"Железничка линија 47. упоредника"

ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ | Позајмљивање књиге

среда, 18. јун 2025.

Jedan Divan Dan u Selu Rudinje-Stara planina

Нема коментара:

ЗАВЕТИНА Непозната Србија

Вредновање.Сазвежђе ЗАВЕТИНА

Подели

ТАЛОГ

знак препознавања : одговорност

Образац за контакт са уредником