Teološko - antropološki gledano, Bog se obukao u "sedmoro nebesa", skrio se "preduboko od svih očiju. Da se sva sunca sliju u jedno oko, ne bi pregoreli sve zavese tvoje. Nisi se skrio namerno, Veliki Gospode, no nesavršenstvom našim. Razloženo i isitnjeno stvorenje ne vidi Te. Samo za onoga nisi skriven, ko je postao jedno s Tobom". Nesavršenstvo umetnosti, pre svega moderne umetnosti, najizrazitije je na primeru zemaljske mudrosti tvoraca moderne umetnosti.
Čime se ona hvali, razmeće? Pameću, eksperimentima, kratkopamćenjem? Moderna umetnost se razmeće velikim mislima, ali koliko u njoj ima mudrosti, rođene mudrosti?
Moderna umetnost vrvi od govorljivog jezika.
Da li je moderna umetnost rođena iz rođene mudrosti, iz devičanstva, iz neraskidive veze Devojke i Duha Svesvetog?
(" Mudrost se rađa a ne stvara. kao što se Mudrost rađa u Bogu, tako se ona rađa i u zmelji. Rođena mudrost stvara, no ne stvara se". ) Moderna umetnost ćutljivom jeziku i zamišljenom umu ne približuje se na način ženika duše naše, Duha Svesvetog.
Moderna umetnost je precenjena. Nikada nije bila Devojka, niti je mogla Devojkom postati. Kako bi je Duh Božji zamilovao?
Moderna umetnost nije stvorila sva čuda na zemlji i na nebu u XX veku.
Moderna umetnost nije nastajala na istočnicima, već dalje i drugde, na ušćima reka, na burnim jezerima i morima od pepela. Moderna umetnost nije stvorila stvaralačku mudrost, jer nju rađa Devojka. Moderna umetnost je kao raspusna žena koja stvara jalovo znanje. Koliko moderna umetnost - slikarstvo, književnost, film i pozorište može da vidi istinu?
Da bi se prečudna istorija neba i zemlje otpečatila u umetnosti ( pa i modernoj) , umetnost treba da postane Devojka. "Samo Devojka može da vidi istinu, a raspusna žena može samo da pozna stvari". Da bi se umetnost ispunila bleskovima kao Ohridsko ili Skadarsko jezero, kada sunce visi nad njim u podne, treba da se kloni govorljivog jezika, kao labud burna jezera.
Bog dolazi sa zrakovima, Svečovek sa svetlošću.
Moderna umetnost se probija kroz nepregledne mrčave, nepregledne šume Nadljudi i Podljudi. U dolini plačevnoj ona ne oživljuje mrtve kosti, kao Sin Božanski.
Politike, nasilja, ružnog, stihije - svega toga ima previše, previše; to je najbliže okruženje moderne umetnosti. Sva snaga, i lepota, i mudrost, za kojom duša celog Kada slike okruženja tzv. moderne umetnosti izađu iz umetnika, i kada slika Svečoveka ispuni dušu umetnika i zemlju svu, od istoka do zapada, i od severa do juga, možda će započeti prava religiozna epoha stvaralaštva.
Ne zalažemo se za kanonsku umetnost. Ne podcenjujemo modernu, iako se to može učiniti na prvi pogled.
Prava umetnost, ona koja još nije došla, ali koja će doći je - VASKRSITELJSKA. Iako je Gospod Jedini Vaskrsitelj. "Vaskrsava mrtve od jutra do mraka, i od mraka do zore.
Ono što jutro sahrani, uveče Gospod oživi, i ono što veče sahrani, ujutru Gospod oživi". Gospod je bolji od grobara, oca i majke, i brata i sestre. Gospod budi i oživljuje, ono što oni zatrpavaju i sahranjuju.
Umetnik, ako je istinski, ima jedan jedini valjani obožavani Prauzor. Gospoda, Svečoveka.
Umetnici, ako su istinski, najviše liče na decu i svetitelje, na te granice između carstva bića i seni nebića.
Moderni umetnici, nije vaš život ni onaj što je u vama, niti onaj, kome ste vi poslužili kao kanal. tuđe je sve, osim zla u vama, i odgovaraćete za krađu i razbojništvo.
Odgovaraćete za krađu, jer ste tuđe nazvali svojim; i za razbojništvo, jer ste tuđe osakatili i porušili.
Nema roditelja na zemlji. Roditelj je na Nebu. Na zemlji su samo staraoci. Oni, što sebe nazivaju roditeljima na zmelji, lopovi su i razbojnici...
Čime se ona hvali, razmeće? Pameću, eksperimentima, kratkopamćenjem? Moderna umetnost se razmeće velikim mislima, ali koliko u njoj ima mudrosti, rođene mudrosti?
Moderna umetnost vrvi od govorljivog jezika.
Da li je moderna umetnost rođena iz rođene mudrosti, iz devičanstva, iz neraskidive veze Devojke i Duha Svesvetog?
(" Mudrost se rađa a ne stvara. kao što se Mudrost rađa u Bogu, tako se ona rađa i u zmelji. Rođena mudrost stvara, no ne stvara se". ) Moderna umetnost ćutljivom jeziku i zamišljenom umu ne približuje se na način ženika duše naše, Duha Svesvetog.
Moderna umetnost je precenjena. Nikada nije bila Devojka, niti je mogla Devojkom postati. Kako bi je Duh Božji zamilovao?
Moderna umetnost nije stvorila sva čuda na zemlji i na nebu u XX veku.
Moderna umetnost nije nastajala na istočnicima, već dalje i drugde, na ušćima reka, na burnim jezerima i morima od pepela. Moderna umetnost nije stvorila stvaralačku mudrost, jer nju rađa Devojka. Moderna umetnost je kao raspusna žena koja stvara jalovo znanje. Koliko moderna umetnost - slikarstvo, književnost, film i pozorište može da vidi istinu?
Da bi se prečudna istorija neba i zemlje otpečatila u umetnosti ( pa i modernoj) , umetnost treba da postane Devojka. "Samo Devojka može da vidi istinu, a raspusna žena može samo da pozna stvari". Da bi se umetnost ispunila bleskovima kao Ohridsko ili Skadarsko jezero, kada sunce visi nad njim u podne, treba da se kloni govorljivog jezika, kao labud burna jezera.
Bog dolazi sa zrakovima, Svečovek sa svetlošću.
Moderna umetnost se probija kroz nepregledne mrčave, nepregledne šume Nadljudi i Podljudi. U dolini plačevnoj ona ne oživljuje mrtve kosti, kao Sin Božanski.
Politike, nasilja, ružnog, stihije - svega toga ima previše, previše; to je najbliže okruženje moderne umetnosti. Sva snaga, i lepota, i mudrost, za kojom duša celog Kada slike okruženja tzv. moderne umetnosti izađu iz umetnika, i kada slika Svečoveka ispuni dušu umetnika i zemlju svu, od istoka do zapada, i od severa do juga, možda će započeti prava religiozna epoha stvaralaštva.
Ne zalažemo se za kanonsku umetnost. Ne podcenjujemo modernu, iako se to može učiniti na prvi pogled.
Prava umetnost, ona koja još nije došla, ali koja će doći je - VASKRSITELJSKA. Iako je Gospod Jedini Vaskrsitelj. "Vaskrsava mrtve od jutra do mraka, i od mraka do zore.
Ono što jutro sahrani, uveče Gospod oživi, i ono što veče sahrani, ujutru Gospod oživi". Gospod je bolji od grobara, oca i majke, i brata i sestre. Gospod budi i oživljuje, ono što oni zatrpavaju i sahranjuju.
Umetnik, ako je istinski, ima jedan jedini valjani obožavani Prauzor. Gospoda, Svečoveka.
Umetnici, ako su istinski, najviše liče na decu i svetitelje, na te granice između carstva bića i seni nebića.
Moderni umetnici, nije vaš život ni onaj što je u vama, niti onaj, kome ste vi poslužili kao kanal. tuđe je sve, osim zla u vama, i odgovaraćete za krađu i razbojništvo.
Odgovaraćete za krađu, jer ste tuđe nazvali svojim; i za razbojništvo, jer ste tuđe osakatili i porušili.
Nema roditelja na zemlji. Roditelj je na Nebu. Na zemlji su samo staraoci. Oni, što sebe nazivaju roditeljima na zmelji, lopovi su i razbojnici...
Miroslav Lukić, ĆUTLJIVI, NEPOZNATI JEZIK I SVEČOVEK
ISTOČNIK. Odlomci ; godovi, panjevi i strugotina, 25 knj. Umetnosti mahagonija,
Beograd, ZAVETINE: Mobarov institut, 2002, str. 105-106
Нема коментара:
Постави коментар