Америчка подршка муџахединима у Босни и на Косову генерална проба за Сирију
Бил Клинтон је блиско сарађивао са радикалним исламистичким организацијама, подржао слање оружја Алији Изетбеговићу и улазак хиљада муџахедина у Босну и на Косово. По истом том моделу, ради цепања суверених држава, Обама подржава Исламску државу у Сирији, тврди портал „Глобал рисерч”
Муџахедин Абу Хамза и Алија Изетбеговић
Босна и Косово су по много чему били генерална проба за дестабилизацију Ирака, Либије, Сирије и Јемена, а добро је познато и документима поткрепљено још од совјетског рата у Авганистану да је регрутација муџахедина за тајне ратове постала интегрални део америчке спољне политике, пише Мајкл Чошудовски на порталу „Глобал рисерч”. Канадски економиста, професор на Универзитету Отава, оснивач и директор Центра за истраживање глобализације са седиштем у Монтреалу, позива се на мало познати конгресни извештај Републиканске странке из 1997. године који „показује како је америчка администрација по налогу Националног савета за безбедност у време Клинтонове владавине подржала претварању Босне у милитантну исламску базу и довела до стварања такозване милитантне исламске мреже хиљада муџахедина из исламског света. Данас, када се опасност од милитантних џихадиста проширила по целом свету, занимљиво је да је Конгрес имао увид у такву спољну политику САД још 1997.
„Најопасније за припаднике мисије Сфора и америчке службенике у Босни јесте непристајање Клинтонове администрације да пред Конгресом и америчким народом обелодани своје саучесништво у испоруци оружја из Ирана муслиманској влади у Сарајеву”, пише у извештају републиканаца, чији један део цитира Чошудовски. Бил Клинтон је у априлу 1994. лично одобрио наоружавање исламске владе, на захтев саветника за националну безбедност Ентонија Лејка и америчког амбасадора у Хрватској Питера Галбрајта. Овакав потез је, према ономе што је писао „Лос Анђелес тајмс”, цитирајући тајне обавештајне извештаје, „одиграо главну улогу у драматичном порасту иранског утицаја у Босни”.
Али заједно са оружјем које је уз подршку САД стизало на адресу муслиманске владе, усред ембарга Уједињених нација, Иранска револуционарна гарда и припадници обавештајаца улазили су у Босну у великом броју, заједно са хиљадама муџахедина из читавог исламског света. У овај пројекат били су укључени Малезија, Пакистан, Саудијска Арабија, Судан и Турска, као и читав низ радикалних исламских организација. Клинтонова администрација подупрла је укључивање суданске лажне „хуманитарне организације” у мрежу снабдевача. А она је повезана са исламским терористима, какви су на пример шеик Омар Абдел Рахман, осуђен као главни архитекта напада на Светски трговински центар 1993. Конгресни извештај републиканаца цитира званичне документе који недвосмислено потврђују саучесништво Клинтонове администрације са фундаменталистичким организацијама међу којима је и Ал Каида Осаме бин Ладена.
Шта је била сврха овог конгресног извештаја републиканаца?
Чошудовски подсећа да су републиканци хтели њиме да подрију Клинтонову администрацију, али да је у то време избила Клинтонова афера са Моником Левински и да су очи и уши нације биле усредсређене на тај скандал. Републиканска странка хтела је да се Бил Клинтон разреши функције зато што је лагао америчку нацију кад је реч о природи своје везе са практиканткињом у Белој кући Моником Левински. Није хтела да се ова огромна афера разводни много битнијим спољнополитичким лажима које се тичу операција регрутовања џихадиста на Балкану. И демократе и републиканци су под притиском Пентагона и ЦИА постигли консензус да се не прави велика бука око иранскобосанског гејта. Клинтонова подршка терористичким организацијама у Босни и на Косову наставак је програма који је спонзорисала ЦИА за регрутацију муџахедина у Авганистану осамдесетих година прошлог века.
„Босански калуп”, описан у конгресном извештају републиканаца, поновљен је на Косову. Међу страним плаћеницима који су се борили на Косову и у Македонији (2001) били су муџахедини са Блиског истока и из бивших совјетских република из централне Азије.
Британски војни извори потврдили су да је задатак обучавања и наоружавања УЧК 1998. године био поверен Америчкој обавештајној агенцији за одбрану и британској обавештајној служби М-16 као и неколиким британским и америчким приватним компанијама за безбедност, о чему је писао и „Скотсмен” из Глазгова (29. августа 1999), а да те податке шкотског листа нико до сада није демантовао.
Док су британски специјалци САС-а у базама у северној Албанији обучавали УЧК, војни инструктори из Турске и Авганистана, које је финансирао Исламски џихад, сарађивали су у тренирању УЧК за герилско ратовање и диверзије.
Бин Ладен је лично посетио Албанију, потврђује анализа Мајкла Чошудовског. За тадашњег вођу Ал Каиде верује се да је још 1994 почео да оперише у Албанији. Према албанским изворима, тадашњи председник Албаније Сали Бериша одржавао је везе са групама екстремних исламских фундаменталиста.
Чошудовски уз свој текст прилаже и комплетни конгресни документ републиканаца који потврђује да је „Клинтонова администрација сарађивала са Ал Каидом”. Ове акције Клинтонова администрација је предузела како би створила етничке и практичне поделе које ће довести до цепања југословенске федерације, закључује аутор.
У анализи се повлачи паралела између Клинтонове и Обамине администрације, чија „тајна подршка Исламској држави у Ираку и Сирији” умногоме подсећа на Клинтонов подстрек милитантним исламским базама у Босни и на Косову. То наводи на закључак да америчке обавештајне службе, пре него Бела кућа или Стејт департмент, одређују главни смисао америчке спољне политике. Финансирањем и подршком џихадистичких терористичких организација постиже се дестабилизација суверених држава, што је, по Чошудовском, смисао америчке спољне политике.
------------------------------------------------------------------------------
Галбрајт тражио наоружавање исламиста у Босни
У априлу 1995. Клинтон је дао „зелено светло”, како је то означено у извештају, конгресном комитету за испоруку оружја из Ирана и других исламских држава исламској влади у Сарајеву. То су тражили Ентони Лејк и амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт. Министарство одбране и спољних послова за ово су сазнали тек када је одлука донета.
------------------------------------------------------------------------------
Вашингтон знао да је Изетбеговићева влада радикално исламска
Из конгресног извештаја које су поднели републиканци 1997. види се да су кључни људи у Вашингтону знали да су влада Алије Изетбеговића и његова Странка демократске акције саздане на принципима радикалног ислама. То се могло видети по убрзаној исламизацији босанске армије и стварању домаћих јединица састављених од муџахедина.
------------------------------------------------------------------------------
Масакр у реду за хлеб починили муслимани
Још 1997. амерички конгресмени су упознати да „УН и високи западни војни функционери верују да су неки од најгорих злочина у Сарајеву, укључујући масакр људи у реду за хлеб, починили војници муслимани, а не Срби. У тајним извештајима команданта Унпрофора генерала Сатиша Намбијара тврди се да су „босанске снаге лојалне Алији Изетбеговићу детонирале бомбу”. Ми верујемо да је бомба даљински детонирана, известио је Сатиш Намбијар.
Нема коментара:
Постави коментар