Укупно приказа странице

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 31. децембар 2015.

Аненербе“: „Немачко друштво за истраживање древне германске историје и наслеђа предака“.

Anenerbe
Илустрација: Владимир Аносов/РГ
По речима научника, есесовце су највероватније интересовале тајне древних долмена, као и аномалија повећане природне радиоактивности у подручју Кишинског кањона. Могли су, такође, бити у потрази за златом Кубањске Раде, које је у току Руског грађанског рата нестало у овом крају.
Између осталих ретких проналазака треба поменути и немачку карту Адигеје у боји направљену 1941. године. Научнике је изненадила прецизност уцртаних објеката и детаља.
Артефакти су, наравно, заинтересовали и стручњаке. Историчарима су познати многи детаљи операције Вермахта под шифрованим називом „Еделвајс“, током које су на Елбрусу (највишем врху Европе) у Кабардино-Балкарији, постављене заставе са фашистичком симболиком. Али шта је та тајна немачка организација тражила у планинама Адигеје?

Проналазак у шуми

У насељу Каменомостски, у етнографском комплексу „Беловодје“ чувају се и загонетне лобање и тајни коферчић есесовских окултиста. Све то може и да се види, и да се додирне.
„Један старији мештанин донео ми је сандук браон боје са кожном дршком и амблемом тајног друштва ’Аненербе’ на поклопцу“, прича власник „Беловодја“ Владимир Меликов. „Тај мештанин је прави пустињак, живи у шуми у земуници, али нико не зна тачно где се она налази. Тада сам помислио да није можда старац пронашао неко скровиште у шуми. Све нађене ствари су добро очуване. Шибице, на пример, изгледају као да и сада могу да се запале. Ретко коме се посрећи да пронађе тако нешто.”
Фотографија: Владимир Аносов/РГ
 
...Разгледамо поклопац сандука на коме се јасно види званични амблем друштва „Аненербе“. Гарнитура је стилизована у облику руна. Шта су они тражили у овим крајевима?
Пун назив друштва „Аненербе“ је „Немачко друштво за истраживање древне германске историје и наслеђа предака“. Ова организација је постојала у Немачкој у периоду од 1935. до 1945. године и основана је ради проучавања традиције, историје и наслеђа такозване „германске расе“.
„Они су проучавали све што је тајанствено и неидентификовано у целом свету. Организовали су експедиције на Тибет, Антарктик и Кавказ, тражили су контакт са неидентификованим летећим објектима покушавајући да открију тајну апсолутне власти. Хитлерова Немачка се интензивно бавила конструисањем нових врста оружја које су могле пресудно да утичу на ток рата. У друштву ’Аненербе’ било је 350 стручњака са изванредним образовањем, сјајном научном каријером и научним звањима”.
Мало коме је познато да су немачки стручњаци за планинске путеве из војно-грађевинске организације неколико година пре почетка рата понудили своју помоћ Совјетском Савезу у изградњи пута Пицунда – Рица, тобоже из интернационалних побуда. Узгред, по окончању радова немачки стручњаци су трагично изгинули када је њихов аутомобил у кривини слетео у провалију. А кроз тунеле које су они направили и данас у Рицу путују многи туристи.

„Жива вода“ из Рице

Касније се испоставило да они нису тек тако градили овај стратешки пут. Наиме, хидролози из друштва „Аненербе“ проценили су да је састав воде узете из извора у крашкој пећини близу језера Рица идеалан за справљање плазме за људску крв.
„’Жива вода’ из Абхазије у сребрним канистерима је најпре достављана на обалу мора, а затим подморницама на базу у Констанци, и на крају авионом у Немачку“, прича Бормотов, доцент катедре за економију и управљање предузећем Мајкопског државног технолошког универзитета. „Чак је постојала намера да се од мора до Рице изгради тунел за подморницу, али је почео рат и омео реализацију тог плана“.
Што се тиче Адигеје, позната је чињеница да је у Мајкопу боравио планински корпус Вермахта са брдско-стрељачким дивизијама које су се попеле на Елбрус. У долини реке Беле, близу станице Даховске, у подножју је био смештен СС пук „Вестланд“, а између река Пшеха и Пшиш били су размештени тенковски пукови „Немачка“ и „Нордланд“.
У јесен 1942. године на аеродрому у Мајкопу била је базирана Трећа немачка извиђачка ескадрила четрнаесте извиђачке групе, у којој су се налазили двомоторни авиони за осматрање FW-189. То су заправо биле летеће лабораторије.
„То је било више него довољно обезбеђење тајних истраживања која је организација ’Аненербе’ вршила у планинама Адигеје“, сматра Бормотов. „У Мајкопу су били смештени штабови јединица Вермахта. Из овог града су Немци командовали целокупном војном кампањом на Кавказу. У јесен 1942. у планинама Адигеје није постојала непрекидна одбрамбена линија, и ми знамо да је било продора појединих немачких трупа дубоко у планине. Нејасно је зашто су немачки падобранци у августу 1944. извршили десант на планински гребен Пшекиш, када је у том тренутку линија фронта већ отишла далеко на запад. Шта то нису стигли да заврше фашисти на Пшекишу? Да није то можда везано за истраживања стручњака из друштва ’Аненербе’?”
По речима овог научника, може се предпоставити да су Немци били заинтересовани за долмене, сматрајући да су то „грађевине праисторијских атланта“ и „улаз у паралелне светове“. Такво њихово интересовање је и разумљиво, јер научници на Кавказу редовно проналазе чудне артефакте. На пример, у медијима су се појављивале информације да су археолози у Боржомском кланцу у Грузији пронашли скелете дуге три метра, који су припадали људима непознате расе.

Лобање богова

Пре отприлике две године Владимиру Меликову су спелеолози донели две необичне лобање са роговима, које су, како су они тврдили, пронађене у једној пећини на планинском венцу Бољшој Тхач. На први поглед оне подсећају на фосиле животиња, и то можда веома древних. Али када је Меликов пажљиво проучио лобање (ипак је он некад радио као стоматолог), почели су да га подилазе жмарци.
Фотографија: Владимир Аносов/РГ
 
„Погледајте округли отвор величине прста у доњем делу главе“, показује Меликов једну лобању. „То је корен кичме. Његов положај нам говори да се ово биће кретало на две ноге. Друга чудна околност је одсуство вилице и дела лобање у коме се налази велики мозак. Уместо уста има неколико отвора, распоређених укруг. Отвори за очи су необично велики, а од њих се одвајају две израслине у виду рогова. Кост лица је пљосната као код антропоида.
И заиста, артефакти изгледају необично. Чак и ако се упореде са лобањом медведа која стоји поред њих. Човек лако падне у искушење да помисли како у рукама држи лобање неког бића са друге планете. Фотографије ових проналазака послате су московским палеонтолозима, али они су само беспомоћно одмахивали главом, признавши да никада раније ништа слично нису видели, и опрезно алудирајући да су то можда лобање овнова које су дуго биле под дејством воденог тока са наносима песка и да су се због тога толико деформисале. Али ако је тако, онда су обе лобање деформисане синхронизовано и на исти начин.
Истраживачи претпостављају да су ови проналасци могли доспети у руке Хитлеровим „маговима”, који су трагали за необичним артефактима.
Још даље су у својим претпоставкама отишли људи који се баве митовима. Они су одмах изјавили да су у питању анунаки Древног Сумера, тј. рогата божанства чије се име интерпретира као „они који су дошли са неба”. У сумерском епосу они су учествовали у стварању света.
„Ми можемо да замишљамо и износимо разноразне верзије и идеје, али једно је сигурно: артефакти пронађени у планинама Адигеје тешко се могу објаснити”, закључио је Иван Бормотов.
У лето 2015. године на подручју око Елбруса ловци на сакривено благо пронашли су још један коферчић друштва „Аненербе” са лобањом необичног порекла, за који се претпоставља да је припадао војнику ловачког пука који је учествовао у операцији „Еделвајс”. Такође су пронашли прстен и комплетну фашистичку униформу. На прстену је приказан профил војника у планинском војничком качкету за који су закачени листови храста, а у дну је цвет рунолиста. Прошле године су мештани тога краја саопштили да су пронашли некрополу са две стотине тела припадника немачког ловачког пука. Вероватно их је пре неколико деценија затрпала снежна лавина.
    = извор: Руска реч

Подели

Share |