Укупно приказа странице

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 31. децембар 2015.

Аненербе“: „Немачко друштво за истраживање древне германске историје и наслеђа предака“.

Anenerbe
Илустрација: Владимир Аносов/РГ
По речима научника, есесовце су највероватније интересовале тајне древних долмена, као и аномалија повећане природне радиоактивности у подручју Кишинског кањона. Могли су, такође, бити у потрази за златом Кубањске Раде, које је у току Руског грађанског рата нестало у овом крају.
Између осталих ретких проналазака треба поменути и немачку карту Адигеје у боји направљену 1941. године. Научнике је изненадила прецизност уцртаних објеката и детаља.
Артефакти су, наравно, заинтересовали и стручњаке. Историчарима су познати многи детаљи операције Вермахта под шифрованим називом „Еделвајс“, током које су на Елбрусу (највишем врху Европе) у Кабардино-Балкарији, постављене заставе са фашистичком симболиком. Али шта је та тајна немачка организација тражила у планинама Адигеје?

Проналазак у шуми

У насељу Каменомостски, у етнографском комплексу „Беловодје“ чувају се и загонетне лобање и тајни коферчић есесовских окултиста. Све то може и да се види, и да се додирне.
„Један старији мештанин донео ми је сандук браон боје са кожном дршком и амблемом тајног друштва ’Аненербе’ на поклопцу“, прича власник „Беловодја“ Владимир Меликов. „Тај мештанин је прави пустињак, живи у шуми у земуници, али нико не зна тачно где се она налази. Тада сам помислио да није можда старац пронашао неко скровиште у шуми. Све нађене ствари су добро очуване. Шибице, на пример, изгледају као да и сада могу да се запале. Ретко коме се посрећи да пронађе тако нешто.”
Фотографија: Владимир Аносов/РГ
 
...Разгледамо поклопац сандука на коме се јасно види званични амблем друштва „Аненербе“. Гарнитура је стилизована у облику руна. Шта су они тражили у овим крајевима?
Пун назив друштва „Аненербе“ је „Немачко друштво за истраживање древне германске историје и наслеђа предака“. Ова организација је постојала у Немачкој у периоду од 1935. до 1945. године и основана је ради проучавања традиције, историје и наслеђа такозване „германске расе“.
„Они су проучавали све што је тајанствено и неидентификовано у целом свету. Организовали су експедиције на Тибет, Антарктик и Кавказ, тражили су контакт са неидентификованим летећим објектима покушавајући да открију тајну апсолутне власти. Хитлерова Немачка се интензивно бавила конструисањем нових врста оружја које су могле пресудно да утичу на ток рата. У друштву ’Аненербе’ било је 350 стручњака са изванредним образовањем, сјајном научном каријером и научним звањима”.
Мало коме је познато да су немачки стручњаци за планинске путеве из војно-грађевинске организације неколико година пре почетка рата понудили своју помоћ Совјетском Савезу у изградњи пута Пицунда – Рица, тобоже из интернационалних побуда. Узгред, по окончању радова немачки стручњаци су трагично изгинули када је њихов аутомобил у кривини слетео у провалију. А кроз тунеле које су они направили и данас у Рицу путују многи туристи.

„Жива вода“ из Рице

Касније се испоставило да они нису тек тако градили овај стратешки пут. Наиме, хидролози из друштва „Аненербе“ проценили су да је састав воде узете из извора у крашкој пећини близу језера Рица идеалан за справљање плазме за људску крв.
„’Жива вода’ из Абхазије у сребрним канистерима је најпре достављана на обалу мора, а затим подморницама на базу у Констанци, и на крају авионом у Немачку“, прича Бормотов, доцент катедре за економију и управљање предузећем Мајкопског државног технолошког универзитета. „Чак је постојала намера да се од мора до Рице изгради тунел за подморницу, али је почео рат и омео реализацију тог плана“.
Што се тиче Адигеје, позната је чињеница да је у Мајкопу боравио планински корпус Вермахта са брдско-стрељачким дивизијама које су се попеле на Елбрус. У долини реке Беле, близу станице Даховске, у подножју је био смештен СС пук „Вестланд“, а између река Пшеха и Пшиш били су размештени тенковски пукови „Немачка“ и „Нордланд“.
У јесен 1942. године на аеродрому у Мајкопу била је базирана Трећа немачка извиђачка ескадрила четрнаесте извиђачке групе, у којој су се налазили двомоторни авиони за осматрање FW-189. То су заправо биле летеће лабораторије.
„То је било више него довољно обезбеђење тајних истраживања која је организација ’Аненербе’ вршила у планинама Адигеје“, сматра Бормотов. „У Мајкопу су били смештени штабови јединица Вермахта. Из овог града су Немци командовали целокупном војном кампањом на Кавказу. У јесен 1942. у планинама Адигеје није постојала непрекидна одбрамбена линија, и ми знамо да је било продора појединих немачких трупа дубоко у планине. Нејасно је зашто су немачки падобранци у августу 1944. извршили десант на планински гребен Пшекиш, када је у том тренутку линија фронта већ отишла далеко на запад. Шта то нису стигли да заврше фашисти на Пшекишу? Да није то можда везано за истраживања стручњака из друштва ’Аненербе’?”
По речима овог научника, може се предпоставити да су Немци били заинтересовани за долмене, сматрајући да су то „грађевине праисторијских атланта“ и „улаз у паралелне светове“. Такво њихово интересовање је и разумљиво, јер научници на Кавказу редовно проналазе чудне артефакте. На пример, у медијима су се појављивале информације да су археолози у Боржомском кланцу у Грузији пронашли скелете дуге три метра, који су припадали људима непознате расе.

Лобање богова

Пре отприлике две године Владимиру Меликову су спелеолози донели две необичне лобање са роговима, које су, како су они тврдили, пронађене у једној пећини на планинском венцу Бољшој Тхач. На први поглед оне подсећају на фосиле животиња, и то можда веома древних. Али када је Меликов пажљиво проучио лобање (ипак је он некад радио као стоматолог), почели су да га подилазе жмарци.
Фотографија: Владимир Аносов/РГ
 
„Погледајте округли отвор величине прста у доњем делу главе“, показује Меликов једну лобању. „То је корен кичме. Његов положај нам говори да се ово биће кретало на две ноге. Друга чудна околност је одсуство вилице и дела лобање у коме се налази велики мозак. Уместо уста има неколико отвора, распоређених укруг. Отвори за очи су необично велики, а од њих се одвајају две израслине у виду рогова. Кост лица је пљосната као код антропоида.
И заиста, артефакти изгледају необично. Чак и ако се упореде са лобањом медведа која стоји поред њих. Човек лако падне у искушење да помисли како у рукама држи лобање неког бића са друге планете. Фотографије ових проналазака послате су московским палеонтолозима, али они су само беспомоћно одмахивали главом, признавши да никада раније ништа слично нису видели, и опрезно алудирајући да су то можда лобање овнова које су дуго биле под дејством воденог тока са наносима песка и да су се због тога толико деформисале. Али ако је тако, онда су обе лобање деформисане синхронизовано и на исти начин.
Истраживачи претпостављају да су ови проналасци могли доспети у руке Хитлеровим „маговима”, који су трагали за необичним артефактима.
Још даље су у својим претпоставкама отишли људи који се баве митовима. Они су одмах изјавили да су у питању анунаки Древног Сумера, тј. рогата божанства чије се име интерпретира као „они који су дошли са неба”. У сумерском епосу они су учествовали у стварању света.
„Ми можемо да замишљамо и износимо разноразне верзије и идеје, али једно је сигурно: артефакти пронађени у планинама Адигеје тешко се могу објаснити”, закључио је Иван Бормотов.
У лето 2015. године на подручју око Елбруса ловци на сакривено благо пронашли су још један коферчић друштва „Аненербе” са лобањом необичног порекла, за који се претпоставља да је припадао војнику ловачког пука који је учествовао у операцији „Еделвајс”. Такође су пронашли прстен и комплетну фашистичку униформу. На прстену је приказан профил војника у планинском војничком качкету за који су закачени листови храста, а у дну је цвет рунолиста. Прошле године су мештани тога краја саопштили да су пронашли некрополу са две стотине тела припадника немачког ловачког пука. Вероватно их је пре неколико деценија затрпала снежна лавина.
    = извор: Руска реч

петак, 16. октобар 2015.

(Југославија, Босна или ) Генерална проба за Сирију

Америчка подршка муџахединима у Босни и на Косову генерална проба за Сирију

Бил Клинтон је блиско сарађивао са радикалним исламистичким организацијама, подржао слање оружја Алији Изетбеговићу и улазак хиљада муџахедина у Босну и на Косово. По истом том моделу, ради цепања суверених држава, Обама подржава Исламску државу у Сирији, тврди портал „Глобал рисерч”

Муџахедин Абу Хамза и Алија Изетбеговић
Босна и Косово су по много чему били генерална проба за дестабилизацију Ирака, Либије, Сирије и Јемена, а добро је познато и документима поткрепљено још од совјетског рата у Авганистану да је регрутација муџахедина за тајне ратове постала интегрални део америчке спољне политике, пише Мајкл Чошудовски на порталу „Глобал рисерч”. Канадски економиста, професор на Универзитету Отава, оснивач и директор Центра за истраживање глобализације са седиштем у Монтреалу, позива се на мало познати конгресни извештај Републиканске странке из 1997. године који „показује како је америчка администрација по налогу Националног савета за безбедност у време Клинтонове владавине подржала претварању Босне у милитантну исламску базу и довела до стварања такозване милитантне исламске мреже хиљада муџахедина из исламског света. Данас, када се опасност од милитантних џихадиста проширила по целом свету, занимљиво је да је Конгрес имао увид у такву спољну политику САД још 1997.
„Најопасније за припаднике мисије Сфора и америчке службенике у Босни јесте непристајање Клинтонове администрације да пред Конгресом и америчким народом обелодани своје саучесништво у испоруци оружја из Ирана муслиманској влади у Сарајеву”, пише у извештају републиканаца, чији један део цитира Чошудовски. Бил Клинтон је у априлу 1994. лично одобрио наоружавање исламске владе, на захтев саветника за националну безбедност Ентонија Лејка и америчког амбасадора у Хрватској Питера Галбрајта. Овакав потез је, према ономе што је писао „Лос Анђелес тајмс”, цитирајући тајне обавештајне извештаје, „одиграо главну улогу у драматичном порасту иранског утицаја у Босни”.
Али заједно са оружјем које је уз подршку САД стизало на адресу муслиманске владе, усред ембарга Уједињених нација, Иранска револуционарна гарда и припадници обавештајаца улазили су у Босну у великом броју, заједно са хиљадама муџахедина из читавог исламског света. У овај пројекат били су укључени Малезија, Пакистан, Саудијска Арабија, Судан и Турска, као и читав низ радикалних исламских организација. Клинтонова администрација подупрла је укључивање суданске лажне „хуманитарне организације” у мрежу снабдевача. А она је повезана са исламским терористима, какви су на пример шеик Омар Абдел Рахман, осуђен као главни архитекта напада на Светски трговински центар 1993. Конгресни извештај републиканаца цитира званичне документе који недвосмислено потврђују саучесништво Клинтонове администрације са фундаменталистичким организацијама међу којима је и Ал Каида Осаме бин Ладена.
Шта је била сврха овог конгресног извештаја републиканаца?
Чошудовски подсећа да су републиканци хтели њиме да подрију Клинтонову администрацију, али да је у то време избила Клинтонова афера са Моником Левински и да су очи и уши нације биле усредсређене на тај скандал. Републиканска странка хтела је да се Бил Клинтон разреши функције зато што је лагао америчку нацију кад је реч о природи своје везе са практиканткињом у Белој кући Моником Левински. Није хтела да се ова огромна афера разводни много битнијим спољнополитичким лажима које се тичу операција регрутовања џихадиста на Балкану. И демократе и републиканци су под притиском Пентагона и ЦИА постигли консензус да се не прави велика бука око иранскобосанског гејта. Клинтонова подршка терористичким организацијама у Босни и на Косову наставак је програма који је спонзорисала ЦИА за регрутацију муџахедина у Авганистану осамдесетих година прошлог века.
„Босански калуп”, описан у конгресном извештају републиканаца, поновљен је на Косову. Међу страним плаћеницима који су се борили на Косову и у Македонији (2001) били су муџахедини са Блиског истока и из бивших совјетских република из централне Азије.
Британски војни извори потврдили су да је задатак обучавања и наоружавања УЧК 1998. године био поверен Америчкој обавештајној агенцији за одбрану и британској обавештајној служби М-16 као и неколиким британским и америчким приватним компанијама за безбедност, о чему је писао и „Скотсмен” из Глазгова (29. августа 1999), а да те податке шкотског листа нико до сада није демантовао.
Док су британски специјалци САС-а у базама у северној Албанији обучавали УЧК, војни инструктори из Турске и Авганистана, које је финансирао Исламски џихад, сарађивали су у тренирању УЧК за герилско ратовање и диверзије.
Бин Ладен је лично посетио Албанију, потврђује анализа Мајкла Чошудовског. За тадашњег вођу Ал Каиде верује се да је још 1994 почео да оперише у Албанији. Према албанским изворима, тадашњи председник Албаније Сали Бериша одржавао је везе са групама екстремних исламских фундаменталиста.
Чошудовски уз свој текст прилаже и комплетни конгресни документ републиканаца који потврђује да је „Клинтонова администрација сарађивала са Ал Каидом”. Ове акције Клинтонова администрација је предузела како би створила етничке и практичне поделе које ће довести до цепања југословенске федерације, закључује аутор.
У анализи се повлачи паралела између Клинтонове и Обамине администрације, чија „тајна подршка Исламској држави у Ираку и Сирији” умногоме подсећа на Клинтонов подстрек милитантним исламским базама у Босни и на Косову. То наводи на закључак да америчке обавештајне службе, пре него Бела кућа или Стејт департмент, одређују главни смисао америчке спољне политике. Финансирањем и подршком џихадистичких терористичких организација постиже се дестабилизација суверених држава, што је, по Чошудовском, смисао америчке спољне политике.
------------------------------------------------------------------------------
Галбрајт тражио наоружавање исламиста у Босни
У априлу 1995. Клинтон је дао „зелено светло”, како је то означено у извештају, конгресном комитету за испоруку оружја из Ирана и других исламских држава исламској влади у Сарајеву. То су тражили Ентони Лејк и амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт. Министарство одбране и спољних послова за ово су сазнали тек када је одлука донета.
------------------------------------------------------------------------------
Вашингтон знао да је Изетбеговићева влада радикално исламска
Из конгресног извештаја које су поднели републиканци 1997. види се да су кључни људи у Вашингтону знали да су влада Алије Изетбеговића и његова Странка демократске акције саздане на принципима радикалног ислама. То се могло видети по убрзаној исламизацији босанске армије и стварању домаћих јединица састављених од муџахедина.
------------------------------------------------------------------------------
Масакр у реду за хлеб починили муслимани
Још 1997. амерички конгресмени су упознати да „УН и високи западни војни функционери верују да су неки од најгорих злочина у Сарајеву, укључујући масакр људи у реду за хлеб, починили војници муслимани, а не Срби. У тајним извештајима команданта Унпрофора генерала Сатиша Намбијара тврди се да су „босанске снаге лојалне Алији Изетбеговићу детонирале бомбу”. Ми верујемо да је бомба даљински детонирана, известио је Сатиш Намбијар.
Зорана Шуваковић објављено: 15.10.2015. у Политици

________________

Из ХКОМЕНТАРА уз овај чланак: Slavko Stanisavljevic | 15/10/2015 11:42
Pa dobro" sta reci a ne zaplakati",Ne,nece nam plakanje pomoci vec trezveno razmisljanje.Vidimo ko je naj odgovorniji za nase stradanje,SAD su nam sve ovo napakovali zbog svojih interesa a mi?, sta radi premijer vlade Srbije ? On stalno ponavlja da su nam USA prijatelji.Nemci su nas kroz istoriju uvek smatrali nizom rasom,shodno tome su nas ubijali,pa opet gospodar Vucic i za Nemacku tvrdi da su nam prijatelji.E,takav covek vodi danas Srbiju.Mi bolje i ne zasluzujemo dok sve ovo podnosimo,misleci da ce mozda sam Bog sa nebesa sici i izbaviti narod svoj.Mozda bi se to i desilo kada bismo bili na pravoj strani ali ovako ,prihvatajuci svega djavolskog sa zapada,mi smo sami sebi presudili.Pozdravljam pisca ovog teksta gospodju Suvakovic koja je mogla i smela da "Bobu kaze bob...".Mi moramo svi da se borimo da istina ugleda svetlost dana,jer nas samo istina moze spasiti.
Osman Delic | 15/10/2015 12:30
U Bosnu i Hercegovinu jesu dolazili mudžahedini, ali ne zaboravimo da je također značajan dio Rumunja, Rusa, i drugih stranih državljana također dolazilo u Bosnu i Hercegovinu. Podsjećam da je Iran i tada bio sinonim za vraga što se tiče Amerike, ali se dobro sjećam izjave Bila Klintona u proljeće 1994., kada je rekao da će sklopiti pakt i sa vragom da dopremi oružje u Bosnu i Hercegovinu. Ipak, najvažnije je to da te snage, govorim o mudžahedinima, nisu imali BITAN uticaj na tok rata. Porediti Bosnu sa Sirijom je besmisleno.
mira nedic | 15/10/2015 12:42
Gospodo, vi uvek zaboravljate ulogu Nemačke u cepanju Jugoslavije. Da bi to bilo i definitivno, njena je zasluga i za stvaranje novih nacija i četiri jezika od jednog jezika., Ona je i jedan od glavnih aktera oduzimanja Kosova.
Igor (ZG) | 15/10/2015 13:05
Isto to sada rade i u Siriji. Iza tzv. "Islamske države" stoje zapadni imperijalisti (SAD/EU/NATO) koji naoružavaju, financiraju, obučavaju islamističke teroriste da se bore protiv sekularne vlasti sirisjkog predsjednika Asada. Vrlo brzo nakon okupacije Iraka 2003. od strane američkih imperijalista počeli su teroristički napadi tobože između sunita i šiita a iza kojih su zapravo stojali CIA i Mossad sa ciljem da izazovu veliku mržnju između tih dviju grupa. To isto sada rade i u Siriji - podržavaju islamističke teroriste protiv sekularne sirijske vlasti Asada. Ja se dobro sjećam još prije 4 godine kad je rat u Siriji tek počeo kako su zapadni mediji govorili kako će Sirija imati sudbinu Jugoslavije, dakle da će se raspasti. Pravi cilj zapadnih imperijalista je podjela Sirije i Iraka te stvaranje jedne velike sunitske države na području kojeg kontrolira njihova tzv. "Islamska Država". Oni to danas čak i otvoreno govore.
SLOBODAN MIKAVICA | 15/10/2015 13:09
Zapad je iuzabrao da u Bosni pokaze da nije protiv muslimanskog sveta, jer to bi bilo previse posto vec od 1967 Izrael uz beskrajnu pomoc Amerike talaci i prkosi celom islamskom svetu. Treba dodati da uz muslimane su bili Hrvati, dakle katolici-Vatikan, Srbi nisu vazan faktor i treba ih masakrirati sto je i ucinjeno.
Slavko NS | 15/10/2015 14:54
Procitajte jos uz ovau kolumnu, izjave kanadskog Prof.Mihel Chossudovsky u GLOBALRESEARCH
iz 2008 god!!!
Postovani citaoci lista Politika, veruj te mi da cete ostati bez daha, mucnina ce trajati par dana kada
procitate STA su sve radile SAD + V.Britanija od 1990 -kada je plan razbijanja JUG. poceo!!!
Mi svi znamo puno o americkoj, bolje receno Anglo-
saksonskoj i NATO zlocinackoj politici, ali, verujte
kada procitate da su americki kongres/senat kao i
UN, Nemacka, Holandija i ostale NATO zemlje SVU
tu prljavu,monstruoznu,brutalnu politiku i sve sto se
radilo protiv Srbije, ZNALI pa opet podrzavali, e pa
kako rekoh= MUCNINA traje nekoliko dana!!!
Mi smo totalno bespomocni i opkoljeni NAJ-OKRELIJIM i NAJ-BRUTALNIJIM drzavama zapada
a VERNIM SLUGAMA jedinog GAZDE = SAD!!!
Neki ce se upitati: Pa GDE je BOG....
SEMIR RAMADANOVIC | 16/10/2015 05:40
Jos jedan naruceni tekst. Puno pretpostavki bez ikakvih zvanicnih dokaza. Sve se svodi na "rekla kazala" jer niko ne odgovara za pisanje lazi i neistina. Autor je trebao traziti od Vlade Rep. Srbije informacije o ucescu i financiranju agresije na Bosnu i Hercegovinu. To bi bilo vrlo interesantno za gradjane Srbije i Bosne i Hercegovine.
Okanite se Amerikanaca jer oni nisu pravili zlocine na Balkanu.
Adriana BR | 16/10/2015 10:48
@ Semir Ramadanovic, STA to rekoste?
"Amerikanci nisu cinili zlocine na Balkanu"???????????????
Ha, haaa, haaa....isto kao sto vec decenijama "ne-ubijaju" -
Muslimane gde god mogu: Avganistan, Pakistan, Irak, i vec 
4 god. ubijaju Muslimane provocirajuci, arapsko prolece!!!
Doveli su Mudzahedine iz svih muslimanskih zemalja u Bosnu, naoruzavali ih, Vehabije i Salafiste vezbali kako da
sto krvolocnije ubijaju, i Vi Semire, umesto da te "divne" -
zlocince amerikance osudjujete..ha, haaa, a Vi kao da niste
Musliman, amere, branite!!??????
ZALIM Vas, i ZALIM Muslimane Bosne koji misle kao i Vi -
jer je jasno koliko ste izmanipulisani!!!
...................... и тд. 

недеља, 16. август 2015.

Јуриш на Дедиње



У СРБИЈИ има једна изрека "Још није време, још није време - e, а сад је касно". И управо то доживљавамо кад је реч о новој политичкој историји од Другог светског рата па до данас. Пропуштене су многобројне прилике, док су још били живи актери многих спорних дешавања, да се прецизно и објективно реконструише прошлост. Иначе, процес демистификовања и преиспитивања историје увек је болан и носи ризик нових друштвених подела.
Шта се заправо десило крајем лета 1944. године, када су пролетерске јединице дошле у Србију. Какво је расположење у народу, Тито није имао никаквих дилема:
- Чаршија и градска интелигенција је против нас - реферисао је Благоје Нешковић 1945. на једној мартовској седници Политбироа ЦК КПЈ.
И наставио:
- Омладина градска је такође против нас.
Едвард Кардељ је додао:
- Непријатељ у Србији нема сељака, али га немамо ни ми.
НЕПОВЕРЕЊЕ према новој власти било је због репресалија према онима који нису били одушевљени пресађивањем бољшевизма. Локална власт имала је широка овлашћења, а на такав закључак упућује документ који је Команда КНОЈ-а 21. јануара 1945. послала Озни:
- Појединце за које постоји оправдана сумња да потпомажу или би били у стању потпомагати банде, с обзиром на њихово политичко гледање, пасивно задржавање према нашем покрету, фамилијарне или пријатељске везе према непријатељу, одстранити бар за време чишћења с тог терена и заточити их на унапред установљеном месту.
КОБАСИЧАРТРИ месеца пре завршетка рата, док је пола Југославије било под окупацијом, најближе Титово окружење тражило је од војвођанског руководства да за врховног команданта што пре обезбеде "три стручна човека за млекарство и једног кобасичара". На овој листи су се нашла и два баштована "наша симпатизера, које познајете као потпуно наше".
И јуриш пробраних партијаца на Дедиње и грабеж за туђом имовином и привилегијама нису много допринели угледу нове власти, Тита и његових присталица, као ни поверењу према њима.
ВЕЗЕ народа у Србији и Карђорђевића одржавале су се на миту о подвигу краља Петра Првог Карађорђевића, који је са српском војском у Првом светском рату у једној обичној воловској запрези прошао голготу Албаније. Титовом слабом рејтингу доприносила је колико успомена на тај догађај толико и партизанско јуначење на Сремском фронту, на коме ће од краја 1944. до пролећа 1945, само према делимичном попису жртава, изгинути 37.000 тек стасалих младих људи, углавном из Србије.
TИТОВИ критичари нису тада видели неки посебан смисао тог масовног жртвовања, изузев његове жеље и сујете његових млађаних генерала да себи и другима докажу да знају да воде и офанзивне фронталне битке у равници. Логику те ратне тактике тешко је било разабрати и због тога што су се, после продора совјетске Црвене армије на Балкан и искрцавања савезника у Нормандији, немачке трупе из Грчке и Србије ионако морале повлачити према Немачкој.
Зато је одзив на Tитову мобилизацију у Србији био веома слаб:
- Само у срезу Пожаревац - према извештају Штаба Корпуса народне одбране Југославије - 42 одсто позваних није се јавило у војску, а многи и од оних који су се јавили на све начине су покушавали да дезертирају, многи и да се саморањавањем спасу сигурне смрти на Сремском фронту.
У БЕОГРАДУ се нова власт још горе котирала него у пожаревачком крају. Од 28.000 мобилисаних Београђана, само 8.000 је добровољно приступило Титовој војсци, из које је у последњим месецима рата дезертирало 7.000 тек мобилисаних бораца из Србије.
На Сремском фронту и у потоњим борбама са немачким нацистима и усташама, оборени су сви рекорди губитака великих војних формација у историји савременог ратовања у Европи.
Тито и Иван Рибар у ослобођеном Београду 1944. године
Из Прве армије, најпрестижније јединице целокупне Tитове војске, у последњих пет месеци рата избачен је из строја, убијен или рањен, сваки трећи војник и официр, а губици Tреће армије били су још већи. За четири и по месеца постојања и војевања изгинуло је и рањено 47 одсто њеног састава!
У првом налету "чишћења", кад је мрак појео највише људи, у комунистичкој Југославији нису постојали никакви писани закони. Појавили су се тек кад је конфискована имовина највећег броја привредника и индустријалаца
Први закон о кривичном поступку донет је 1948, а први кривични закон тек 1951. године.
До тада је са Београдског универзитета удаљено више од 60 угледних професора, а сваком четвртом бирачу одузето је право гласа.
СРПСКА интелигенција често је у нашој историји, од Растка Немањића и турског доба до данашњих дана, плаћала данак непослушности. Хирови домаће и стране окупационе власти низали су се један за другим, практично без озбиљнијег прекида, од појаве првих учених људи. Не зна се која је власт у томе била ревноснија, а који прогони српских умова већи и погубнији. Ипак, једна чистка се издваја и може се назвати једном од највећих хајки на националну интелигенцију.
Благоје Нешковић са генералом Ждановим и Дапчевићем
Било је то крајем 1944. године. У Србији је почео прогон неколико десетина истакнутих професора Београдског универзитета и најугледнијих српских научника. Међу жртвама ове акције биле су и такве личности којима би се трајно поносиле и културе много већих народа него што је наш. А да иронија буде већа, наша јавност већину њих већ је одавно заборавила.
НА ДУГАЧКОМ списку страдалника ове кампање нашли су се академици Веселин Чајкановић и Миодраг Томић, па директор Института за физиологију, генетику и селекцију САНУ проф. др Боривоје Д. Милојевић, затим директор Балканолошког института у Београду проф. др Хенрик Барић, познати лингвиста Бранко Милетић, угледни германист Перо Слијепчевић и његов брат Ђоко, чувени историчар Српске православне цркве... Па проф. др Јустин Поповић, један од водећих српских теолога, затим оснивач примењене ентомологије у Србији проф. др Михаило Градојевић, истакнути професор др Реља 3. Поповић, угледни интерниста проф. др Лазо Станојевић, уредник медицинске рубрике "Политике", па проф. др Радослав Грујић, један од аутора најпре чувеног, а потом брзо заборављеног Меморандума СПЦ о геноциду над Србима у нацистичко-фашистичкој Независној Држави Хрватској...
Академик Чајкановић
Деценијама је ова чистка била прекривана велом мистерије. Надживела је Броза и распад његове партије и државе, и прве дане и прокламовање вишепартијског система у Србији, када су разоткривене многе табу теме из наше прошлости, а ова ипак није.
У СРБИЈИ се за све и свашта губила национална част, што је аутоматски значило и конфискацију имовине и тежи или лакши принудни рад и губитак свих грађанских права. Пензионисани министар др Василије Протић изгубио је националну част због тога што је Југословенској избегличкој влади у Лондону доставио "шездесет фотографских снимака о усташким зверствима у Јасеновцу".
Један сељак је због скривања 10 килограма вуне кажњен са четири године принудног рада, а Бранко Нешић из Каменице код Ниша је због тога што је ослободио своје мештане из сеоског затвора, а насилно одузето жито поделио сељацима, осуђен на смрт и конфискацију имовине. Вучета Вучетић, секретар Месног народног одбора у селу Ибарска Слатина код Звечана, убио је сиромашног сељака Паунка Милутиновића због тога што на време држави није дао бесплатно 50 килограма житарица.
За непуну годину дана кроз војвођанске затворе прошло је више од 8.800 сељака. До средине 1951. само кроз затвор у Забели код Пожаревца прошло је 86.000 српских сељака. Правда је била у рукама политички подобног апарата нове власти.
Један суд је вербалну увреду председника месног одбора и његове супруге прогласио "кривичним делом против народа и државе", изричући виновнику те увреде казну од три године затвора.
- Оптужени ничим није доказао да није учинио дело за које се оптужује - гласило је писмено образложење једног суда.

СУДИЈЕ, А НИСУ ПРАВНИЦИ
И ШЕСТ година по завршетку рата, сваки пети судија у Србији није био правник, у Македонији сваки трећи, а у Босни и Херцеговини од 184 судије, 110 је било без икакве правне спреме.
У среским судовима у земљи ситуација је била још гора. Од 1.001 среског судије у Југославији, 254 нису имала правно образовање. Лаичких среских судија у Хрватској било је 5,81 одсто, у Црној Гори и Војводини 13,83, Словенији 15,02, Србији 24,17, Македонији 42, а у БиХ 74,08 одсто. У овој републици тада је правду делило 65 судија који су имале само основну школу.
   (аутор Иван Миладиновић)



Јуриш на Дедиње | Репортаже | Novosti.rs

понедељак, 20. јул 2015.

Случај Џејмса Тилмана, који је дуго важио за "најутицајнијег човека Вашингтона" у БиХ, пример је како функционише механизам корупције...

СРЕБРЕНИЦА - Стотине милиона евра слило се у Босну и Херцеговину за Сребреницу у последњих двадесет година, а само мали део је употребљен за обнову града, рекао је Маринко Секулић, новинар РТВ Сребреница, који је истраживао средства која су у последњих двадесет година неконтролисано улазила у Босну и Херцеговину за овај град.
"Главни део новца узму странци, наши на нивоу БиХ, мањи део локалне власти, а најмање они којима је намењен", рекао је Секулић за Спутњик, оценивши да је Сребреница највећа перионица новца на Балкану.
Према сазнањима француског информативног портала "Медијапарт", из западних земаља је дошло око 200 милиона евра донација за Сребреницу, највише из САД, Италије и Велике Британије,
"Многе државе су давале новац да умире савест и допуштале да се тај новац краде", рекао је Џевад Галијашевић, стручњак за питања безбедности.
У Сребреници је пре рата живело око 37.000 људи, данас је мање од 7.000 становника. Пре рата је у граду било око 10.000 запослених, а данас око хиљаду, од којих већина живи у другим општинама, неки и у суседној Србији, наводи Спутњик.
Од донација које су биле намењене Сребреници сваки становник је могао да подигне кућу, примећује Секулић, док Ћамил Дураковић, председник Општине Сребреница, каже да је изграђено преко 2.500 кућа.
"Било је ту и пропалих пројеката, џаба улагања, округлих столова, семинара, прича, шупљина... Експерата који дођу да нам предају како се мири, како се седи заједно, психотерапије", рекао је он, додајући да се за последње три године, колико води град, у градску касу слило "не више од пет милиона конвертибилних марака" или око 2,5 милиона евра.
"Прошла су времена када сте могли да напишете писмо амбасади и сутрадан добијете паре на рачун. То је било 2003, 2004. године, али тога више нема. Све иде кроз пројекте, врло бирократски, а било је периода када је било другачије. То су били неки други људи", додао је Дураковић.
Званични подаци о томе колико је новца од страних донација, држава и невладиних организација стигло у БиХ не постоје - комисије које су се тиме бавиле на нивоу Федерације БиХ то нису установиле. Медији су говорили о двадесетак милијарди конвертибилних марака (око 10 милијарди евра), од чега шест до осам милијарди није употребљено у сврхе за које је било намењено. Средства за обнову кућа и набавку машина завршавала су у приватним џеповима, а било је чак и превара приликом изградње Меморијалног центра у Поточарима, за шта Галијашевић криви Странку демократске акције.
"Донације су нарочито биле честе за живота Алије Изетбеговића. Средства су нестајала готово читаву деценију. То је рађено плански", каже Галијашевић.
Рекавши да општина Сребреница највише сарађује са Програмом Уједињених нација за развој и да је агенција УН уложила у пољопривреду, механизацију, поправку кућа, Секулић је оценио и да је то потпуно погрешна политика.
"УНПД већ годинама инвестира у развој пољопривреде и сточарства, али ово је брдско-планински крај, нема великих обрадивих површина, уситњени су поседи, успевају само одређене културе. Људи су радили у индустрији, шумарству, рударству", објашњава новинар РТВ Сребреница.
Случај Џејмса Тилмана, који је дуго важио за "најутицајнијег човека Вашингтона" у БиХ, пример је како функционише механизам корупције. Амерички дипломата је ухапшен 2013. године у САД због крађе донаторских средстава за развој безбедносних агенција у БиХ, наводи Спутњик.
"Тилман је ведрио и облачио свим америчким донацијама у БиХ. Оног тренутка када је ухапшен у Америци, логично би било да и онај ко је у безбедносним агенцијама усмеравао средства помоћи којима је управљао Тилман буде под истрагом. Али тада бисте дошли до Драгана Мектића, данашњег министра безбедности, који је сам имплементирао око 300 милиона који су дошли преко Тилмана. Како да водите истрагу у таквим околностима?" , пита се Галијашевић.
Према мишљењу Галијашевића, БиХ је циљано корумпирано друштво.
"Ми немамо правосуђе. Ово што имамо је теледиригована марионета са Запада, инструмент који разара државу. Овакво правосуђе је омча око врата БиХ, а донације за Сребреницу и БиХ уопште су само један од показатеља криминалне улоге тужилаштва", каже саговорник Спутњика.
Председник Комисије за утврђивање трошења донаторских средстава Сефер Халиловић изјавио је 2010. године да праве податке о новцу који је стизао преко донација вероватно никада нећемо сазнати.


Сребреница највећа перионица новца на Балкану? | Досије | Novosti.rs

четвртак, 04. јун 2015.

ЂЕРЂЕЛИН (извод)

(.....)
Тип села.
Село је збијено и доста ушорено. Ушорење је вршено поред друмова, који кроз ово насеље пролазе, од Милутовца за Обреж и од манастира Каленића у Варварин. Између кућа је просечна удаљеност од 15 до 30 метара. Село се дели на четири ма(х)але, које су: Кнежевицка и Грабовачка Мала – на левој страни реке – који дели друм Бачина-Обреж а на десној страни реке су Бањска и Доња или Главичицка Мала.
У селу је 350 кућа и 625 пореских глава.
Име насељу.
За име села народно предање каже да је од бачија, које су ту некада биле. За те бачије једни веле да су биле сељака из старог села Грабовца док други кажу да су бачије биле у власништву сељака из околних села, који су се ту после доселили.
Старине у селу.
Приповеда се да је у месту Ђерђелину некада била варош, звана Ђерђелин. Та се варош простирала од запада ка истоку, од данашњег Ђерђелине до Грабовца, места у равници, где је некада било старо село Грабовац, или се варош простирала од данашње ђерђелинске до грабовачке чесме. Захватала је целу равниоцу Грабовац и страну данашњег Ђерђелина. Дућани су, како се прича, у тој вароши били толико чести, да је мачка могла по крововима прећи с краја на крај вароши. У Ђерђелини и данас има зиданих бунара за које кажу да су из тог времена. Затим, постоје зидине од некаква градића, које се једва познају.
У Грабовцу постоји нека развалина за коју се прича да је од бање, која је ту била. До бање је стара чесма а одмах до ње развалине за коју се држи да је од цркве.
Близу ове црквине је место Товарњача, где су се товариле и растоваривале камиле, које су доносиле робу граду Ђерђелину и односиле оно што је било за одношење.
У Ђерђелину и околини и данас се проналазе стари римски новци, старе мамузе, косе, мотике и друге гвоздене и бронзане ствари. Још народно предање каже да је из народних песама познати Ђерђелев Алија је био из овога града, као и да су овај град засновали Турци.
На источној страни Бачине, одмах на крају села, нађене су хумке и у овима урне са пепелом. Ове урне су у облику великих лончарских ћупова, само су мног боље глеђосане. Скоро у свакој урни, осим пепела, нађе се и по која друга ствар; као нож, бритва, гривна, минђуша, ђинђува и др.
На северној страни бачине постоји неко старо гробље, које се зове Чивутско гробље, где су покопани неки Чивути, који су ту изгинули. У близина овог гробља постоје два запуштена и забатаљена бунара о којима се ништа не зна, а до њих је нека развалина, за коју се тврди да је била црква.
Пре неколико година у атару овог места ископан је један печат на коме пише на турском „суд општине бачинске“ а код основне школа пронађена је нека стара икона.
У дну села, идући Варварину постоји неколико старих брестова за које се прича да их је ту посадио Цар лазар. Он је, веле, имао ту негде гумно где је вр’о пшеницу, па је једном приликом дошао да посети раднике. Како је била велика врућина, то су се од сунчаних зрака у путу био заклонио једном брестово гранчицом, коју је посло поб’о у земљу. Та се грана примила и од ње порастао велики брест а поред овога изникло их је још неколико.
Постанак села и порекло становника.
Старо село је било југоисточно од садашњег, код Појила или Кнежевих Воденица на Калинићској Реци и звало се Грабовац, као што се то место тако зове, или Габровац. Разлог због чега су се одавде преселили није познат. Зна се само да су се последњи иселили Грабовци, који су заузели Грабовачку Малу и садашњем селу. Њих је тамо било остало 10 кућа, те су сами и са стоком чинили штету Бачинцима, због чега их ои туже, те их власт натера да се преселе у Бачину. Ово се деслио пре 70-80 година а матица старог села, по свој прилици, биће да је пресељена пре 130 до 150 година.
Мита Петровић помиње као засебно село и Бачинске Воденице или само Воденице са 3 куће. То је село, по причању, било на Калинићској реци, између Бачине и Варварина. Ту је било 6 кућа од једне породице. Када једном неки од њих учини неку кривицу, побеже у Ражањ а кнез Милета Радојковић остале пресели у Бачину а сам узме воденице, те се то место назива Кнежеве Воденице.   (....)
          = извор: Порекло

Подели

Share |