петак, 14. октобар 2011.

Из БЕЛЕЖНИЦА / Бела Тукадруз


 Посвећено мојој покојној мајци Наталији Лукић (1932 - 2002)

... Године послератне. Била жива Јела Буњевчева. Кад ми се родио први син, дошла на повојницу, много лепу капицу јој сашила Зора Кодина, шнајдерка. Без те Јеле нисмо могли да живимо; није нам  ништа  помагала; дође и седи код нас, дође и прича, прича... (Била је беда неописана, послератна; глад; неимаштина.)

            Исто тако и покојна ЉУБИЦА СУЗИНА, сирота, како је Бог дао, нема ни сукњу, ни поле (све на њој подрпано, поцепано).              - Бта Станко, еј, бта Станко! - тако звала мог свекра.
            - Шта је?              - Момир Џелутан, орали смо за кукуруз, куво пасуљ и сланину!              Каква је то  сланина?              - Бта Станко, није мало сладак онај пасуљ и она сланина! Е, па нисмо могли да се најемо!...              - Шта причаш?! Ко једе сада суву сланину? Мора да је била пуна мољаца!...              - Бта Станко, још ти не знаш! Ниси пробо!

            И посвађају се око Момирове сланине... А ја и Јана Цулетова и Љуба Сузина изишле смо, гор на Раскрсницу, да беремо кукуруз. Имале тамо гор многе њиве, прдољине, пусте остале!...А муж ми био на војној вежби... Ива Цуле почео да прави кућу, а нема од чега да је направи.  Нема грађу, нема прозоре, нема врата; нема запрегу

ЗАВЕТИНА Непозната Србија

ЗАВЕТИНА Непозната Србија
tumblir

Вредновање.Сазвежђе ЗАВЕТИНА