Укупно приказа странице

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 08. април 2008.

Ćutanje... Fragmenti iz dela M. Lukića

....Sve se povuklo u neko hiljadugodišnje ćutanje i činilo se da če se ono nastaviti još nekoliko hiljada godina.
Svi su predmeti u kući ćutali, kao i dukati Marije Terezije, i nijedan mi nije tih prvih godina pričao o sebi; i zemlja je u bačti ćutala, iako je ona znala sve o rodu kojem sam pripadao. Ona je bila tamna i teška; sipao sam je u kantice za masnu farbu preostale od farbanja prozora; dodavao vodu i mesio je, kao baba i majka, ili druge moje babe i rođake; i pravio od nje figure jaganjaca, dece, pasa, svinja...
Da, postojao je i jedan sto od čamovine, koji je pokojni pradeda, kako su uzgred govorili, kupio pre 1900. godine, ili u Budimpešti ili u Rumuniji; sto koji je nadživeo svoje majstore i sopstvenike; i jedno koplje za zastavu pod strejom stare kuće, na kome je pokojni deda u vreme izbora nosio svoju partijsku zastavu - sve su te stvari ćutale. Ćutale su ćutanjem umetnosti mahagonija. Koren te umetnosti otkriven je vrlo rano, u ambisima detinjstva; video sam ga, zahvaljujući dubokom ćutanju svega što me je okruživalo.
Ćutanje me je vaspitavalo, uz njega sam odrastao; razvijao se zahvaljujući njegovoj strogoj disciplini.
Razlika između hiljadu i hiljadu drugih umetnika, na Balkanu, i u mojoj zemlji, i po svetu, pre svega u Evropi, i dalje, i mene je u tome što nisam bio veoma, ili relativno, strpljiv; što sam čekao da, sve te stvari koje su me formirale, progovore same iz sebe.

Ćutanje je moj zdenac, moj Eldorado, moja osnovna škola, gimnazija i univerzitet. To nije ćutanje isihasta, koji su imali u davnini svoje manastire u najbližoj okolini moga rodnog sela; to je bilo ćutanje stvari, koje su sve nadživele, kao jedan stari pečat iz manastira Dajše, slučajno pronađen u ataru moga sela, prilikom vađenja panja jednog ko zna koliko starog goruna. To je bilo ćutanje : genealogije, rodoslova, krvi, neba i gena.
Iz toga ćutanja su dolazile basme mojih baba, ili drugih starica; iz tog drevnog ćutanja se oglašavala, fragmentarno, porodićna mitologija...Behu mi potrebne decenije da bih počeo da je shvatam, razumevam onako kako treba...

Miroslav Lukić : Posvećeno drvo: ZAVETINE, 1-2
Beograd, Mobarov institut:ZAVETINE, 2002, str. 87-88

Нема коментара:

Подели

Share |